Тешке оптужбе Самараса на рачун Мицотакиса

Од нашег дописника
Атина – Бивши грчки премијер Адонис Самарас, који је на челу владе био од 2012. до 2015. године, избачен је из редова владајуће Нове демократије. После низа критика које је Мицотакису, спољној политици коју води и економским мерама које предузима, Киријакос Мицотакис је некадашњем лидеру партије поручио да му више није место у њеним редовима.

Последња кап која је прелила чашу је био интервју Самараса листу „То Вима” којим се, по оцени владе, на неприхватљив начин бавио националним проблемима, јер се поново ставио изнад партије изјавама које су биле усмеренe на њено подривање и представљале су опасност за стабилности земље, што се неће толерисати те, тако, партија убудуће наставља без њега.

Још 1992. Адонис Самарас, који је тада био министар спољних послова, први пут је дао оставку на посланичку функцију и напустио партију. Већ следеће године је основаo своју странку у којој су му се придружили истомишљеници, што је посредно довело до пада владе Константина Мицотакиса. Сада, после три деценије проведене у редовима Нове демократије поново га искључују. Једно време су толерисане његове критике, али су пресудиле јавно изречене негативне оцене на рачун премијера који, како је рекао Самарас, према Турској води попустљиву политику. Самарас сматра и да је садашњем шефу дипломатије Јоргосу Герапетритису време да поднесе оставку јер „нема места за оне који заговарају другарство и спокојство са Турском”. Према његовој оцени, влада својим поступцима и преговорима са Турском води државу ка губитку јурисдикције над острвима, односно експлоатацији огромних морских територија. Самарас оптужује премијера Мицотакиса и да се заједно са председником Кипра током самита у Будимпешти „добро забављало у друштву турског председника Ердогана и албанског премијера Раме”. Он сматра да Грчкој сада треба нови председник и да то место треба препустити такође бившем премијеру Костасу Караманлису, те да је очигледно „влади потребан компас јер не види где срља”.

После одлуке о искључењу, Самарас је наставио са оптужбама, оптужујући Мицотакиса да „нема осећај самоконтроле, да је одсечен од електората и да је сада на челу партије која само подсећа на Нову демократију” те да ће о свему „судити народ и историја”.

У реакцији владе се наводи да је Самарасу превише дуго толерисано право да као бивши премијер има своје мишљење, али да је сада очигледно да више није реч само о личном ставу већ очигледном неслагању са Мицотакисовом политиком, при чему се „отворено и провокационо користи лажима”.

Искључење Самараса није само „бомба” за партију него и за владу, па потенцијално чак и за стабилност земље. Јер, Самарас није само бивши премијер него и идеолошки противник Мицотакиса са очигледном намером да покуша да дестабилизује владу. Он је и политичар који представља десно крило партије и који у парламенту има још десет посланика истомишљеника који, уколико реше да и сами оду, владину већину доводе у озбиљан проблем. Све то ствара климу за могуће превремене изборе, нарочито ако Самарас одлучи да формира своју партију.