Одакле је дошло прво семе

Од суптилног маслачака до моћних храстова, милиони биљака на планети Земљи користе семе за репродукцију. Али одакле је дошло прво семе?

Семе је помогло биљкама да еволуирају у разне облике који одузимају дах, испуњавају наш свет бојама и обезбеђују нам храну и лекове. Тешко је замислити где би биљке биле данас без семена.

Биљке су почеле да користе семе за репродукцију пре 350 милиона година. Научници још увек проучавају тачно еволуционо порекло семена, али најранији потврђени фосили садница потичу из Фаменског доба, које је почело пре око 372 милиона година.

Фаменски фосили биљке Елкинсиа полиморфа откривени у Западној Вирџинији откривају изданке које носе семе. Истраживачи су такође пронашли друге примере древног семена у Европи и Кини.

Герхард Лајбнер, професор биохемије биљака чији се тим фокусира на истраживање семена на Ројал Холовеј, Универзитет у Лондону, каже да су биљке вероватно развиле семе убрзо након што су почеле да расту на копну.

„Изашли су из мора пре око 450 милиона година. Нешто касније, постоји фаза у којој су папрати доминирале светом и имале споре, а верује се да је из ових спора еволуирало семе биљака, каже Лајбнер за часопис „Лајв сајенс“.

Неке биљке, укључујући маховине, алге и папрати, настављају да користе споре, а не семена, за репродукцију.

Спора се састоји од једне ћелије са ДНК једне родитељске биљке, док је семе сложенији вишећелијски организам који обично захтева два родитеља.

Једнородитељска спора мора прво да се развије у неку врсту пре-биљне фазе која се зове гејметофит, и постаје биљка тек када се два од ових гејметофита придруже ради оплодње. Насупрот томе, семе прескаче ову фазу јер женска биљка производи семе из полена мушке биљке након оплодње.

Лајбнер је објаснио да семе има много предности у односу на споре. Они могу бити много већи и имати чврсте, заштитне шкољке, што их чини отпорнијим. Они такође могу да складиште храну како би новој биљци обезбедили тренутни извор енергије.

Споре такође обично захтевају много влаге да би се спречило да се исуше, док је семе способно да се прилагоди великом броју различитих окружења, што је вероватно оно што је покренуло њихову еволуцију. Није да споре нису прилагођене, али семе је постало софистицираније", објашњава Лајбнер.

И споре и семе могу ући у стање званом мировање, што укључује одлагање њиховог клијања док услови не буду оптимални. Лајбнер је приметио да је способност семена да преживи у различитим стаништима, у комбинацији са мировањем, омогућила да буду флексибилни.

Мировање је било огромна предност за биљке и учинило је семе способним за неку врсту "вишедимензионалног путовања", рекао је Чарлс Најт, еволуциони биолог биљака са Калифорнијског политехничког државног универзитета.

Семе је „мултидимензионално по томе што може да путује на велике удаљености са својим адаптацијама да се закачи за крзно или да га носи ветар“, каже Најт за „Лајв сајенс“.

"Али они такође могу да путују кроз време. Они могу да путују кроз генерације јер могу остати успавани у тлу и потом проклијати стотинама, ако не и хиљадама година касније."