Уз ракете дугог домета крај рата је све даљи

Новоизабрани амерички председник Доналд Трамп даје јасно до знања како хоће да разговара о миру, али му Џозеф Бајден у наслеђе оставља рат у којем је управо повисио улог. После вишемесечних молби одлазећи амерички председник је изгледа услишио жељу Володимира Зеленског. Како пишу „Њујорк тајмс”, Ројтерс и још неки западни медији, украјински председник је добио „зелено светло” да крстарећим ракетама дугог домета гађа циљеве дубоко у Русији, а нарочито око Курске области, коју руске јединице заједно с хиљадама бораца пристиглих из Северне Кореје покушавају да ослободе.

Заменик америчког саветника за националну безбедност Џонатан Фајнер јуче ипак није могао да потврди одлуку одлазеће администрације америчког председника да се Украјини одобри коришћење поменутих ракета.

Овај ризичан потез је у Москви, али и Трамповом окружењу, протумачен не само само као најава нове ескалације сукоба у Украјини, већ и као корак ка трећем светском рату.

Кремљ је јуче поручио да би наведена америчка одлука довела до пораста напетости и дубљег укључивања САД у сукоб.

„Ако пројектили које су испоручиле САД буду испаљени дубоко у Русију, Москва ће тај напад сматрати не украјинским, већ америчким”, рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Подсетио је да је став Русије у вези с овим питањем „апсолутно јасан”: „Председник Русије Владимир Путин то је већ објаснио – и то врло једноставно. Реч је о томе да ударе не врши Украјина, већ оне земље које дају дозволу. Навођење и друге услуге не врши украјинска војска, то раде војни стручњаци западних земаља. То кардинално мења модалитет њихове (Запада и САД) умешаности у украјински сукоб. Ту и леже опасност и провокација из ове ситуације.”

Запад покушава да проникну какав ће бити одговор Кремља кад Украјина буде по циљевима у Русији лансирала ракете дугог домета АТЦМС с дометом од око 300 километара. У јуну, на састанку с представницима међународних новинских агенција, Путин је одговорио на питање о могућој реакцији Русије ако Украјина добије оружје за нападе на руски територију „Прво ћемо, наравно, побољшати наше системе противваздухопловне обране и уништавати њихове пројектиле”, рекао је Путин и додао: „Ако неко мисли да је могуће испоручивати такво оружје у ратну зону и стварати проблеме за нас, зашто не бисмо ми испоручивали оружје исте класе у регионе света где ће то погодити осетљиве циљеве тих земаља?”

Бајден је одлуку о употреби ракета АТАЦМС, које су већ стациониране у Украјини, наводно донео пре него што је прошлог четвртка отишао у Јужну Америку на састанак Азијско-пацифичке економске сарадњу (АПЕК) и самит лидера Г20. Промена политике очито је део напора да одлазеће администрације да пружи све што још може Украјини пре 20. јануара, кад на дужност ступа Трамп. Одобрење за употребу пројектила дугог домета долази недељу дана након што је Вашингтон дозволио америчким одбрамбеним компанијама да први пут помогну Украјини у сервисирању западног наоружања и авиона, међу којима су противракетни одбрамбени системи „патриот” и ловци Ф-16.

Иако су многи лидери ЕУ здушно подржали овакав корак „крвавог Џоа”, како је америчког председника назвао Леонид Слуцки, председник комитета Думе за међународне послове, изгледа да још тактизирају да са сличном одлуком. Одлазећи шеф дипломатије Европске уније Ђузеп Борељ изразио је наду да ће земље чланице ЕУ дозволити Украјини да употреби ракете дугог домета за нападе унутар Русије. Немачка остаје при својој одлуци да Украјини не испоручује далекометне пројектиле, преноси Ројтерс цитирајући изјаву портпарола владе Олафа Шолца.

Француска, која је Украјини већ доставила ракете дугог домета, наговестила је да је дозвола Кијеву за нападе на војне циљеве унутар Русије на столу. „Фигаро” је повукао вест да су Француска и Велика Британија дозволиле Украјини нападе дубоко на територију Русије. Поводом написа појединих западних медија да су САД дозволиле Украјини употребу ракете дугог домета за нападе на руску територију, портпарол кинеског Министарства спољних послова Лин Ђен рекао је да су „прекид ватре и постизање политичког решења сукоба у Украјини оно што може да задовољи интересе свих страна”.

Употреба америчких ракета дугог домета које могу да носе бојеву главу са 227 килограма експлозива или касетну муницију може Украјини дати неку предност у време кад руске трупе освајају све више територије на истоку земље и кад је морал војника низак. Кијев може да користи АТАЦМС за одбрану од напада, циљајући руске положаје, укључујући војне базе, инфраструктуру и складиште муниције. Али снабдевање потребном количином ових пројектила које производи „Локид Мартин”, чија је цена нешто виша од милион долара по комаду, вероватно неће бити довољно да преокрене ток рата. Пентагон је већ упозорио да нема довољно ракета дугог домета које могу да ставе на располагање Украјини.

Један западни дипломата у Кијеву, захтевајући анонимност, за Би-Би-Си каже да употреба ракета АТАЦМС неће бити одлучујућа: „То је закаснела симболична одлука да се повећају улози и покаже војна подршка Украјини. То може само повећати цену рата за Русију.”