Деби маестра Хачка

Прошле недеље, на Коларцу, пред београдском публиком први пут је дириговао Звонимир Хачко. Био је то закаснели деби једног музичког ветерана. Дириговао је Хачко Симфонијским оркестром и Хором РТС, а каже нам да предстоје и његове нове посете Београду у коме га није било, ваљда, читавих четврт века.
Не сећа се тачно тог свог последњег боравка, али се сећа Коларца у коме је тада био само диригент у публици. У том старом београдском храму музике он ће се појавити и на лето, када је планиран врхунски, двонедељни, интернационални диригентски курс, који ће бити остварен у сарадњи са Факултетом музичке уметности. Стари за младе диригенте – тако би се у најкраћем могла назвати ова летња школа дириговања. Али, нису то једини београдски планови уметника чија је тренутно главна адреса у Бечу.

– Радићу неколико пројеката овде. Тек их дефинишемо, као и овај едукативни. Извесна је и моја сарадња са оркестром Camerata Serbica, али биће је и са још некима. Ја у сваком оркестру тражим нешто ново, другачије. Али, ту је и оно "...Јесте ли били у Шпанији?... Нисте!... О. К. идемо у Шпанију". Турнеје видим и као ширење видика, у сваком смислу. Неке су већ упланиране: рецимо, у марту, са оркестром Camerata Serbica, по Аустрији и Немачкој – каже Звонимир Хачко.

Овај уметник је, са 17 година, из родне Хрватске отишао на даље музичко школовање у Енглеску, где је и започео диригентску каријеру. Али, 1971. он прелази на ону страну Атлантика, где ће магистрирати и докторирати. У Америци је био студент и великог Леонарда Бернштајна. Дуго ће остати у Новом свету, а у музичкој причи маестра Хачка значајно место, у младости, имао је и виолончело. У новом миленијуму он се вратио у Стари свет, европски. Тренутно је музички директор и главни диригент Европског мајсторског оркестра у Бечу, затим шеф-диригент Хрватске филхармоније, гостујући шеф-диригент Симфонијског оркестра Дубровника. Музичке везе са Америком, наравно, нису прекинуте... Ипак, каже:

– Овај повратак у Европу за мене је јако важан. Дошао сам и на тле некадашње Југославије и чини ми се да сам баш ту себе као уметника најбоље разумео. Нека стара ватра пробудила се у мени. Досад нисам презентовао српску музику, само сам је слушао. Са овом сарадњом биће тога више. Као музичар могу да кажем: Најбоље што Србија има то су Срби, са својим жаром и добром енергијом. Оним што је својствено словенском свету.

Разапет између континената и послова у ширем "старом крају", на наше питање где му је данас дом шаљиво одговара: "Тамо где каже моја жена Лори, Американка. Ми смо сада највише у Бечу. После Београда идем тамо, јер ме пет концерата чека".