Вишејезичко цвркутање

ОРНИТОЛОГИЈА
Посматрачи птица су већ одвећ свесни да када једна врста примети јастреба и огласи узбуну, друге врсте полете у заклон. Непознато је било то да ли је ова вишејезичка способност урођена (утиснута) или птице уче зов на узбуну других птица на послу.

Сада се испоставља да се препознавање позива на узбуну, чак и оних прилично другачијих од других врста, може додати растућем репертоару ствари које су птице у стању да науче, наводи се у истраживању под руководством еколога који проучава понашање пернате братије Роберта Маграта из Националног универзитета у Канбери (Аустралија). Истраживачка дружина коју је предводио пуштала је снимке зова различитих врста птица царићима (Malurus cyaneus) и надгледала одазивање.

Царићи који живе у аустралијскиј Националној ботаничкој башти и другим парковима у Канбери побегли су од позива на узбуну и једне (Malurus cyaneus) и друге (Sericornis frontalis) сабраће, али не и од цвркута који нису били на узбуну, а потицали су од ружичастх какадуа (Cacatua roseicapilla). И први (Malurus cyaneus) и други (Sericornis frontalis) царићи имају врло сличне звуке за узбуњивање, веома пискаве и изузетно високе, тако да је птица истог рода која их је слушала, можда, аутоматски препознала као знак опасности.

Али док две врсте царића деле исто пребивалиште у области Канбере, само први (Malurus cyaneus) обитавају у Маквери мочварном резервату природе у Новом Јужном Велсу, што је ван домета других (Sericornis frontalis). Када су научници овде огласили поменути зов, први су бежали од позива на узбуну исте врсте, а упозорење друге врсте и какадуа није их узнемирило. То указује, каже Роберт Маграт, да први царићи су морали да чују позив на узбуну других и да науче да он означава опасност, а не да им је то урођено.

У другом огледу показано је да су први царићи у Канбери бежали и на цвркут новохоландског медоједа (Phylidonyris novaehollandiae), с којим живе у истом животном простору. Медоједов зов на узбуну је низак, понављајући тон који се брзо спушта, прилично другачији од крика царића. „То показује да су у стању да науче позиве који се веома разликују од њиховог”, објашњава Роберт Маграт. „А разлика је као у учењу два слична европска језика и учења тајландског”. Медоједов позив на узбуну пуштан је и уназад да би испитивачи били сигурни да први царићи просто не беже од застрашујућег звука. Иако је људима звучао попут штектања митраљеза, царићи су погледали нагоре и нису се разбежали!

Научити који зов означава опасност има смисла, сматра Ден Блумстин, стручњак за животињско споразумевање и понашање на Калифорнијском универзитету у Лос Анђелесу. „Животиње које су плен морају да се ускладе с појавама које им пружају податке у вези с грабљивцима. Учење их чини осетљивим на промене у окружењу, на све што најављује претњу”, закључује он.

Нови налази показују да би чувари природе требало да птице које живе у заробљеништву упознају са зовом на узбуну локалних врста пре него што их пусте на слободу.