Какав Сајам књига желимо

Последњи дан међународног Београдског сајма књига за већину издавача погодан је за сабирање утисака и свођење рачуна, а за читаоце је прилика да на Сајам уђу бесплатно и тамо, можда, проведу време до касног поднева. У разговору, углавном са мањим издавачима, јуче смо могли чути нешто о сајамским утисцима, неке предлоге везане за организацију будућих сајмова, али и указивање на неке од општих проблема који тиште издаваче.

Наташа Марковић, власница "Плавог јахача", приметила је да је сваки Београдски сајам књига изузетна прилика за сусрет са читаоцима. Ту усмереност на читаоца потврдила је информацијом да су сва издања "Плавог јахача" имала сајамски попуст од 50 одсто. Када је реч о начину организације ове најпосећеније културне манифестације у Београду, Наташа Марковић је рекла:

– Морам да кажем да нисам задовољна овим концептом Сајма књига. Већ годинама траје иста прича. Знам да је на прошлогодишњем сајму организована трибина о томе какав нам је Сајам књига потребан и да је једна од идеја била да то треба да буде пословни сајам, на којем ће се сусретати писци, књижари и издавачи. Као други концепт предложена је гламурознија варијанта и спектакл, пре свега посвећен читаоцима. Ја сам више за ову другу варијанту. Сматрам да Сајам књига треба направити гламурозно, и пре сам за неке храбрије потезе. Мислим да централни сајамски простор, где су сада велики издавачи, (а у ствари има много монополистичких које још увек финансира држава), буде место сусрета књиге и читалаца, да ту буде трг или амфитеатар у којем би били вођени различити разговори, и где би свако од пролазника био подстакнут да застане и чује нешто ново – рекла је Наташа Марковић, додајући да би било занимљиво направити чак и неки конкурс за креативне сајамске пројекте или стипендију за неког писца.

– Сајам је место сусрета и промоција културе књиге и читања. Аргентински писац Ернесто Сабато рекао је: Највећа ексклузивност модерног доба је људски сусрет, и ја се слажем са њим – додала је Наташа Марковић.

Један од власника издавачке куће "Моно и Мањана" Мирослав Јосиповић указао је на сталне проблеме издаваштва, који не могу бити решени само неколико дана пред Београдски сајам књига, а као главни навео је удруживање издавача.

– Није добро да неколико људи себи даје за право да се назива интелектуалном елитом и да одређује критеријуме према којима су књиге других издавача комерцијалне и мање вредне. Неки мањи издавачи просто не могу да дођу до изражаја. Најбоље би, стога, било да имамо једно струковно професионално Удружење издавача које ће на правним основама водити рачуна о интересима свих нас. То је могуће ако човек не гледа само сопствене интересе. Потребно је поставити општа и прецизна правила игре, од јединствене цене књиге до правила понашања у књижарама, па и до тога колико ће малих и великих сајмова књига бити у току године. Проблеми не би постојали уколико би се сви подједнако придржавали прописаних правила, рекао је Мирослав Јосиповић.

Директорка маркетинга, уредница и ауторка "Евро Ђунтија" Ивана Кузмановић рекла нам је да често на Београдском сајму књига настаје прекомерна и непродуктивна гужва, управо због тога што је Сајам у великој мери комерцијализован.

– Ипак, драго ми је што Сајам књига има тако добру посету, али се понекад питам да ли сви ти људи заиста читају књиге. Питам се и да ли је све у реду у вези са организацијом Сајма, будући да због високе температуре и загушљивости све изгуби смисао. Међутим, вашарска атмосфера је смањена у односу на претходне године. Мислим да би Београдски сајам књига требало да има и пословни садржај, као Франкфуртски сајам књига којем сам присуствовала ове године, и да ти садржаји можда буду смештени у друге сајамске хале – приметила је Ивана Кузмановић, уз напомену да је "Евро Ђунти", као српско–италијански издавач који је објавио више од 400 наслова, ове године оштећен због позиције и величине додељеног штанда. Због тога је нагласила да је потребно преко читаве године припремати Београдски сајам књига, нарочито преко једног добро организованог Удружења издавача.

Светислав Бајић, уредник и сувласник издавачке куће "Укронија", сматра да је Београдски сајам књига ове године због лошијих временских прилика имао унеколико лошију посету у односу на претходне. Када је реч о унапређењу сајамске концепције предложио је раздвајање књижара од издавача.

– Малим издавачима одговара Сајам књига који је усмерен на читаоце, јер ако се уведе потпуна тржишна привреда у издаваштво, по свим критеријумима, од откупа књига до сајмова, онда ће мали издавачи бити просто "поједени". Јер, пословни контакти малих и великих издавача сасвим су различитог типа. Мали издавачи имају више контакта са купцима од оних великих. Такође, мали издавачи који штампају некомерцијална и филозофска издања треба да имају помоћ државе. Не желимо сви да штампамо мегахитове. А то нас све враћа на откуп књига, који је ове године катастрофалан, а који је највећа бољка за нас мале издаваче – рекао је Бајић.

Владимир Рогановић, пи-ар "Белог пута", сличног је мишљења када је реч о контакту са читаоцима и купцима књига.

– Мислим да је добар корак што је Сајам књига генерално оријентисан на посетиоце. Задовољни смо пре свега чињеницом што је велики број људи видео наш штанд, јер смо ми релативно млада издавачка кућа која постоји две године. Специфични смо по томе што се бавимо објављивањем стрипова и графичких новела, као и дечије књижевности. За организације будућих сајмова књига било би добро што веће учешће страних и домаћих аутора, као и издавање једног у потпуности информативног билтена, који би обавештавао посетиоце о свим дневним сајамским догађајима – додао је Рогановић.

На штанду "В.Б.З. Загреб, Сарајево, Љубљана, Београд" затекли смо писца и уредника Владимира Арсенијевића. Према његовим речима, овај сајам не разликује се драстично од ранијих по посети публике и веселој "вашарској" атмосфери.

– Дакле, сајам је готово у потпуности посвећен продаји, а можда је установљење земље почасног госта учинило да дође до изражаја и присуство аутора на самом сајму. У догледној будућности Сајам књига би требало да се више креће ка систематском представљању аутора, издаваштва страних земаља и уредничког посла. Не верујем да Београдски сајам може да постане пословни, на начин на који је то Франкфуртски, али би свакако могао да има једно ново узбуђење од посета најразличитијим књижевним догађајима и трибинама – казао је Арсенијевић.

Један од уредника издавачке куће "Сипа" Бошко Пантић мишљења је да су мали издавачи запостављени из више разлога на Београдском сајму књига, јер се са сопственим и новим издањима налазе на галерији хале 14, у близини антикварних књига. Пантић је додао да би улазница за сајам књига требало да буде приступачнија.