Бараж – нова прилика да останемо у елити

Веома је прихватљиво запажање да је раст и углед наше фудбалске репрезентације у међународним оквирима данас много већи него што смо га имали пре само шест година. То захтевно фудбалско тржиште, које све мање прашта неуспехе и постаје све суровије, признаје само победе. Садашња ситуација, променила је у доброј мери однос између најбољих и најгорих. Често је Драган Стојковић у ове три и по године био хваљен и критикован. Нема сумње да је у том периоду направљен помак и да је почетак креативног процеса неминовно обухватао период сумњичавости, односно нову врсту заокупљености која траје данима, месевима и годинама, као процес посматрања и стварања. Али, кад успете да направите прави компромис са играчима, када нема повишених тонова, онда је сваки труд на крају исплатив.

,,Осврћући се на крај првог круга у Лиги нација морам да истакнем да ми је од свега најдраже то, што смо Швајцарце гурнули доле, а Данцима ћемо вратити кад-тад,,

Овим речима је Драган Стојковић завршио своје излагање у Лесковцу, уз обећање, да ће се Србија поново вратити у овај град, град отвореног срца, где се репрезентативни дух и даље негује и поштује. Свако од нас се барем једном у животу сусретне с препрекама и разочарањима, јер, скоро нико није из првог покушаја добио оно што прижељкује, чак и најталентованији међу нама. Пречесто људи сами себи отежавају живот, јер доносе лоше одлуке. Када је реч о нашем фудбалу а ако се погледају успеси од Русије, чини се да полако хватамо жељени континуитет. Заправо, уопште није лако повратити старо име и углед који је наш фудбал некада уживао не само у европским оквирима. Наравно, и даље ће постојати ,,бунџије,, онима којима ништа није добро у и око репрезентације. Али, нико, баш нико, не може да оспори да се ствари полако померају. Наравно на боље...

Председник Драган Џајић је човек који зна све о фудбалу. Иза његове богате и успешне фудбалске али и функционерске каријере, било је и добрих и мање добрих фудбалских тренутака. Било је и величанствених достигнућа. Џајић не спада у групу оних функционера којима је данас потребно рекламерство. Он увек ради тихо и ненаметљиво, уједно, спреман да пружи подршку сваком добром фудбалском пројекту. Под његовим председниковањем Србија полако подиже главу. У току је велика инфарструктурна револуција. на све стране ничу нови терени. Гради се и Национални стадион, за две и по  године бићемо домаћини великог финала Лиге Европе. Ради се на све стране....

Када играчи а и тренери осете да је српски фудбал све цењенији и поштованији у Европи, то наравно свима прија. У овогодишњем циклусу Лиге нација, такмичићи се са најбољим тимовима Европе, показали смо да имамо квалитет и потенцијал. У неким важним утакмицама, као што је била прексиноћна у Лесковцу, срећа нам је окренула леђа. Били смо много бољи од  репрезентације, која је и овог пута успела да се извуче. Међутим, нову шансу Србија ће имати у баражу. Жреб је већ у петак а утакмице су на програму почетком пролећа идуће године...

Ко је победник а го губитник? Дефинитивно, свидело се то некоме или не, Драган Стојковић је успео да консолидује наш фудбалски брод који је последњих година опасно љуљао на таласима неуспеха. Наравно, још увек није то игра коју стварно желимо, али када против екипе из прве категорије европског фудбала извучете преко двадесет добрих прилика за гол. Посебно када више од две трећине држите противника у стању перманентног страха, онда нико не може да каже да нема бољитка. Пикси је умео да на достојанствен и господски начин сакрије све бриге и проблеме, којих и данас има.

Кроз Лигу нација селектор је успео да промовише нову групу младих играча. Максимовића, Топића, Илића, Недељковића. Уз Душана Влаховића, Николу Миленковића, Страхињу Павловића, Страхињу Ераковића и Лазара Самарџића, наша репрезентација је засигурно створила јак костур тима за наредне велике шампионате. Тај прелаз трајао је пуне три године, па сада Драган Стојковић, коме навијачи све више верују, може полако да склапа нови мозаик за наредни Мундијал. Одласком Душана Тадића настала је велика празнина у том креаторском делу. Чињеница је да Самарџић треба да буде фудбалер који ће заменити некадашњег капитена у пуном  капацитету. Али, ако је неко помислио да ће се све то одвијати преко ноћи, грдно се преварио.

Данци сматрају да се преломни тренутак на терену догодио када је Норгард заменио Јусуфа Полсена!  Тада су гости успоставили већу контролу лопте на терену, имали  стабилност у самој завршници меча. Добрих сат времена Србија је била доминантнија на терену, али је на крају као и у Минхену овог лета морала да се задовољи бодом. Из овог циклуса извући ћемо нове поуке. Добро је што ћемо имати још једну шансу за поправни, да путем баража (следећег марта) изборимо опстанак и да на новим темељима ојачамо још више наше место са најбољима у Европи.

После много година навијачи неких домаћих клубова су се ујединили на трибинама, бодрећи ,,орлове,, у важном испиту. Дуго после меча са Данском публика је скандирала играчима. Та лепа слика са лесковачког стадиона враћа веру у наш репрезентативни фудбал. Многи млади навијачи чекали су Душана Влаховића, желећи да од нападача Јувентуса добију аутограм. Свој врхунски професионални однос према обавезама и ван терена Влаховић је показао у у пуном капацитету. Јуче, чим је стигао у Торино, наш најбољи фудбалер је најпре отишао код клупског лекара, како би се установио степен повреде. Прва реакција је добра али ће до дербија са Миланом  расти неизвесност, хоће ли срппски нападач бити спреман за важан меч.

Организација за десетку, терен положио испит

Припрема за сусрет са Данском трајала је читаву недељу. Велики број људи био је ангажован у саму организацију меча, која је била на високом ниову. Једноставно, све службе функционисале су беспрекорно, није било ни једног инцидента а терен је био у далеко бољем стању него пре месец дана када нам је у госте била Швајцарска. Такође и гости, који су на трибинама имали подршку неколико стотина навијача, осећали су се на југу Србије, веома пријатно, одакле по речима неких носе лепе импресије. Наравно, то је била прилика да се гости, нама увек драги пријатељи, упознају и са другим деловима Србије, да пробају познати лесковачки роштиљ али и остале специјалитете овог поднебља.