Среда, 08.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Унапређивање или урушавање високог образовања

Министарка просвете тврди да допуна закона којом се омогућава рад страних факултета у Србији неће бити повучена
Унапређивање или урушавање високог образовања
Ректорат УБ (Фото А. Васиљевић)

Предлог закона о допуни Закона о високом образовању чију ваљаност и у процедуралном и у суштинском смислу оштро оспоравају најугледније институције високог образовања и науке у Србији неометано наставља пут ка посланицима и усвајању, а потом и примeни, судећи по речима министарке просвете Славице Ђукић Дејановић. Она је јуче, гостујући на РТС-у, потврдила да неће бити повлачења предложене допуне закона из скупштинске процедуре. Притом је подсетила да парламент има надзорну функцију и рекла да од посланика очекује креативност, а да амандманима могу подићи квалитет закона.

Да се предлог допуна закона повуче из скупштинске процедуре, нису били довољни захтеви ни образложења Универзитета у Београду (УБ), Конференције универзитета Србије (КОНУС), Одбора за високо образовање Српске академије наука и уметности (САНУ), Мреже академске солидарности и ангажованости (МАСА)... Све ове институције успротивиле су се намери извршне и законодавне власти да се у закон допише нови члан 52а којим се иностраним високошколским установама отвара пут да мимо правила која важе за све домаће државне и приватне универзитете послују у нашој држави. Упозориле су да се тако ствара нелојална конкуренција и урушава квалитет нашег високог образовања. На то ресорна министарка каже да претпоставља да су „та питања наметнута више тенденциозно и из незнања”.

– Најављивано је да ћемо неговати различите облике унапређења, укључујући и здраву конкуренцију, довођење иностраних реномираних универзитета, који су акредитовани у сопственој земљи, да ће највреднијим младима који желе да похађају мастер, докторске па и основне академијске студије бити омогућено да под повољнијим условима стичу и дипломе на међународним факултетима у нашој земљи. Ово је део договорене политике о којој се на различитим нивоима до сада врло разговарало. Осим тога, кроз процедуру доношења допуна овог закона Национални савет за високо образовање, где седе универзитетски професори, дао је једногласну сагласност. Није уобичајено да се организује јавна расправа кад се велики битан закон допуњава једним чланом, али ми смо је практично имали ових дана. Сматрам да ће доношење овог закона заправо унапредити могућност да високо образовање, и то на оном највишем нивоу, буде доступно већем броју наших људи, а немамо довољно високо образованог кадра и имамо дефицитарне професије када је у питању високо образовање – образложила је министарка просвете.

„Академска заједница је апсолутно против оваквог предлога, али и начина на који је иницијатива нетранспарентно покренута и спроведена”, сматра проф. др Владан Ђокић, ректор УБ. Допуном закона се омогућава да страни факултети послују у нашој држави без претходно спроведеног поступка акредитације у Србији, што је „крајње дискриминишућа одредба према домаћим универзитетима”, тумачи КОНУС. Омогућавање страним високошколским установама да учествују у процесу високог образовања у Србији „представља веома озбиљну промену која никако не би требало да буде донета без широке јавне расправе, како се управо чини”, сматра, подсетимо, Одбор за високо образовање САНУ. Уз оцену да је допуна закона проблематична и да би њено усвајање и примена угрозили квалитет високог образовања у Србији из академијског одбора упозорили су и да је у супротности с јавним интересом да се из буџетских средстава финансирају програми за које не постоји гаранција да су квалитетни, као и да добијање стране дипломе, која не важи у нашој држави обесмишљава финансирање студената из јавних средстава. Међутим, упитана да ли је тачно да ће се страни факултети финансирати из нашег републичког буџета, Славица Ђукић Дејановић тврди да је то „апсолутно нетачно”.

– Најбољи кандидати и на овим студијама евентуално могу бити стимулисани, као што су делом стимулисани на нашем факултету јер су школарине прилично скупе, али ниједан једини динар неће из буџета Србије отићи универзитетима – изјавила је министарка просвете. На страним факултетима у Србији, како тврди, од пријемног испита до дипломе све ће бити у складу са акредитационим програмом државе из које ти универзитети долазе. И предавачи ће бити искључиво професори тих универзитета, указује она, и закључује да „нема разлога да се било ко плаши што ће доћи једна здрава конкуренција”.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Јован К.
Зар је могуће да је ово питање изазвало дилеме и да неки не схватају да се реализацијом угрожава и нарушава високо образовање у Србији?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.