Понедељак, 08.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сећање на композитора Драгишу Недовића

Сећање на композитора Драгишу Недовића
​ Програм у „Галерији 73” на Бановом брду (Фото: Општина Чукарица)

Програм посвећен сећању на композитора, текстописца и музичара Даргишу Недовића (Крагујевац 1916 – 1966 ) уприличен је у „Галерији 73”. Дружење које је са овом установом организовало Удружење „Стари Чукаричани” почело је уз песму „Јутрос ми је ружа процветала”.

Недовићеве композиције изводили су чланови ансамбла „Похорски ђердани”. Програм су водили Славица Вилотијевић и Мирослав Маринковић. Они су посетиоцима казивали о занимљивостима из живота и рада признатог уметника који је са шеснаест година, носећи гитару, кренуо пешке из родног града на пут у жељи да народ чује његову музику. Прво одредиште била му је Босна, где је почео да пише севдалинке. Тамо је настала нумера „У лијепом старом граду Вишеграду”, „Из Босне се једна песма чује”, „Босанске ме пјесме занијеше”, „Прођох Босном кроз градове”... Ови наслови постали су трајна музичка баштина. Недовић је затим, путовао по Далмацији, где је инспирисан подневљем стварао далматинске народне песме „О, липа ти незнанко”, „Маре, Маре, срићо моја”, „О, бродићу бели”…

По повратку у Србију, ствара низ песама које су временом добиле статус изворних: „Стани, стани, Ибар водо”, „Обраше се виногради доле крај Тополе”, „Лепе ли су нано Гружанке девојке”, „На Морави воденица стара”, „Јесен прође, ја се не ожених”, „Ајд идемо Радо”, „Сиромах сам, друже”, „Хармонико моја” и многе друге.

У родном Крагујевцу затекао га је Други светски рат. Изведен је на стрељање у Шумарицама, међутим, један Немац препознао је легендарног Драгишу. Депортован је у немачки град Дормаген, где као ратни заробљеник проводи четири године. После завршетка рата, враћа се у родни град и сазнаје да је велики број његових текстова уништен. Ипак, наставља да компонује и пише песме. Заједно са пријатељима осново је прво Удружење композитора и писаца песама са народним мотивима. На вечни починак, према раније исказаној сопственој жељи, како су записали хроничари, испраћен је стиховима песме „Хармонико моја” која му је била најдража. У аманет будућим генерацијама оставио је богату музичку заоставштину, у којој је неколико стотина песама.

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

lepo
Lepo da su se setili ovog izvanrednog muzičara.
Славица Тодорић
Богата и дивна музичка заоставштина!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.