Уторак, 09.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шта предвиђа буџет за пољопривреду

Држава подстиче подизање нових засада у воћарству и виноградарству, смањена издвајања за рурални развој
Шта предвиђа буџет за пољопривреду
(ЕPA-EFE/ADAM VAUGHAN)

 

Влада Србије недавно је усвојила нову уредбу која је већ ступила на снагу и овим изменама значајно се мења прерасподела новца из буџета за пољопривреду у 2024. години.

Анализом ових измена може се закључити да је, због нестабилне ситуације на тржишту пољопривредних производа, измењена политика субвенционисања и да је више новца из државног буџета махом преусмерено на директна плаћања пољопривредницима. Кључне промене односе се управо на повећање буџета за директна плаћања, али и смањење издвајања државног новца за рурални развој и друге специфичне програме.

Укупна сума за директна плаћања увећана је на 86,7 милијарди динара, чиме се за око 1,67 милијарди динара више издваја за ову сврху у односу на претходни план. Ова средства намењена су углавном пољопривредницима који кроз директна плаћања добијају финансијску помоћ за своју основну производњу. Истовремено, смањен је износ намењен руралном развоју. Планирани буџет за ове мере у почетку је износио око 4, 6 милијарди динара, али је преусмеравањем средстава смањен на нешто више од 3,5 милијарди динара. У овој категорији налазе се субвенције намењене за модернизацију руралних заједница, унапређење пољопривредне инфраструктуре и развој сеоског туризма.

– Смањење ових издвајања указује на то да је приоритет дат директним плаћањима, док ће одређене области руралног развоја морати да се ослоне на друге изворе финансирања или смањење буџета – преноси портал „Агросмарт”.

Како се такође може видети, држава намерава да већим издвајањем подстакне произвођаче да подижу нове вишегодишње засаде воћака, винове лозе и хмеља. За ову намену издвојено је укупно 100 милиона динара, од чега ће половина бити усмерена на подстицање нових засада воћака и хмеља, док је преостали – једнак износ од 50 милиона динара обезбеђен за виноградарство.

Такође, уредбом је предвиђено 265 милиона динара за унапређење примарне пољопривредне производње, од чега је 165 милиона за набавку квалитетних приплодних грла у сточарству, док ће остатак бити усмерен за модернизацију механизације и опреме за биљну и сточарску производњу.

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Александар Мартиновић изјавио је недавно да је за следећу годину планирано 111,4 милијарде динара за подстицаје у пољопривреди, истичући да до сада толики износ није забележен.

– Имамо рекордан буџет за пољопривреду, тако да је подстицај пољопривреди и руралном развоју за следећу годину планиран у износу од 111,4 милијарде динара – рекао је Мартиновић на седници Одбора за пољопривреду у Скупштини Србије.

Он је указао да је у току 2024. године Министарство пољопривреде расписало 18 јавних позива и нагласио да је почела исплата додатних 10.000 динара по хектару сагласно споразуму који је постигнут 27. октобра ове године са представницима више удружења пољопривредника.

Према његовим речима, до сада је послато 202.000 решења о одобрењу овог додатног новца. Мартиновић је рекао да је за подстицаје по хектару исплаћено укупно 33.167.899.000 динара.

Подсетио је и да пољопривредници могу да користе средства из претприступних фондова Европске уније, а реч је о програму ИПАРД-2 и ИПАРД-3.

Износ ИПАРД-3 подршке је већи него у случају претходног циклуса и износи 378 милиона евра.

– Из претприступних фондова Европске уније опредељено је 288 милиона евра, односно 75 одсто, док је из буџета Србије обезбеђено 90 милиона евра или 25 одсто. Ово је такође један важан програм за који мислимо да ће да помогне пре свега у обнови нашег сточног фонда – рекао је Мартиновић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.