Алексић прескочио Ђиласа

Лоше процене, погрешан избор посланика и прихватање да се на његовој изборној листи нађу партије које отворено не подржавају политику Странке слободе и правде (ССП), велики су политички промашаји Драгана Ђиласа. Цех ове политике последњих месеци платио је ССП, који је остао без седам народних посланика у Скупштини Србије, док је распуштено неколико локалних одбора. Уместо да своју позицију као лидера опозиције капитализује и да преузме протесте у Новом Саду и Београду, Драган Ђилас је довео себе у ситуацију да председник Народног покрета Србије Мирослав Алексић има више посланика у Скупштини Србије и да је неформално постао лидер проевропске опозиције.

Свега неколико месеци после локалних избора дошло је до озбиљних гибања унутар опозиције. Упркос чињеници да је по свим досадашњим релевантним истраживањима ССП трећа партија по популарности у земљи, велико неповерење и лоша атмосфера у овом посланичком клубу довели су до одласка посланика. Нико званично не жели да то каже, али повод за одлазак могла би да буде и одлука Драгана Ђиласа да бојкотује локалне изборе, па неки постављају питање да ли би уз учешће ССП-а опозицији недостајали један до два одборника да би имала већину у Нишу, Чачку, али и у осам београдских централних општина. Због жеље да изађу на јунске изборе, Ђиласов посланички клуб је напустило троје посланика Покрета слободних грађана. Потом је иступило још четворо посланика ССП-а.

Председница Народне скупштине Ана Брнабић саопштила је да се ССП распада и да је председник странке Драган Ђилас својим писањем на мрежи „Икс” потврдио да је та партија злоупотребила најмање два потписа на предлог за изгласавање неповерења влади. Брнабићева је на мрежи „Икс” навела да је „Ђилас потврдио да је лопов”, коментаришући његову објаву у којој је оптужује да се плаши расправе о неповерењу влади. „Само је појаснио – лопов сам, а не разбојник. Нисам фалсификовао, него сам искористио депонован потпис без одобрења. Тако и током 10 година власти – нисам украо, већ сам доделио себи и својим фирмама”, навела је Брнабићева.

Тврдњу Ђиласа да се радује што ССП више није најјача партија, већ трећа по величини, Брнабићева је означила као глупост. „Мени су они сви исти. Без много разлике. Само нијансе. Овај што је сада лидер опозиције обећао је 1.000 евра грађанима пред изборе, знајући да лаже, само да добије који глас. Исти. Бивши ДОС”, написала је председница Народне скупштине. Додала је да Ђилас увек криви неког другог за неуспех сопствене странке – Вучића, Булатовића, СНС, ЕУ, амбасадора САД Кристофера Хила и све остале, од кинеског председника Си Ђинпинга до Уједињених Арапских Емирата. „Странка му се распада, али су сви остали, осим њега, криви. Зато се и распада, а верујем да ће се тек распадати. Мени је свеједно. Ја радим за Србију, а не против било које странке. Уопште ме не занимају. И то сам у политици научила од Александра Вучића. И то је још једна од многих разлика између њих и нас”, закључила је Брнабићева.

Ђилас је навео да нико није фалсификовао ничији потпис и да је јасно да се Ана Брнабић плаши расправе о смени владе због одговорности њених чланова и ње лично, као и председника Александра Вучића, за убиство 15 људи у Новом Саду, и да измишља разлоге да до седнице не дође. „Сви посланици ССП-а, укључујући и Соњу Пернат, о заједничкој одлуци опозиције да се у случају неиспуњења захтева поднесе иницијатива за смену Владе Србије обавештени су на посланичкој групи 10. новембра у 19.25. Информацију сам ја лично послао на групу, госпођа Пернат ју је прочитала у 19.34 и за то постоје материјални докази. Пошто ми је Соња Пернат проследила мејл који је послала, одговорио сам јој поруком подсећајући је када и како била обавештена о одлуци коју није спорила.”

А народна посланица Соња Пернат, која је с Иреном Живковић напустила клуб ССП-а, казала је да напушта странку, да је ССП није обавестио да је њен депонован потпис искоришћен при подношењу захтева за изгласавање неповерења влади и да је то била „кап која је прелила чашу”. „Ја сам за то (изгласавање неповерења влади), а да ли сам заслужила да из медија сазнајем за то? Имам доказе, јер сам упутила мејл, пошто сам била игнорисана. Ако ћемо да радимо иза затворених врата, какву поруку ми шаљемо људима?”, рекла је Пернатова.

У ССП-у је прво као гром из опозиционог неба одјекнула вест да су посланици Жељко Веселиновић и Ђорђо Ђорђић напустили странку. Ђилас је за дешавања у својој партији оптужио БИА, која наводно има циљ да растури опозицију. Његови дојучерашњи партијски саборци то категорично одбацују, па је тако Ирена Живковић рекла да је као Боранка морала да ћути на седници о „Рио Тинту” док су сви други посланици причали о Бору. „Ја ових дана читам и чујем о себи да ме је платио СНС, да ме врбовала БИА и да сам издајник. Одбијам да се браним од оптужби мојих дојучерашњих сабораца и да било коме доказујем да сам опозиција овој власти. Иза мене су моја дела и само ми се по њима може судити”, закључила је Живковићева. Ђорђо Ђорђић је, пак, открио да су односи унутар ССП-а нарушени. „Ту влада једна врста дубоке неискрености, што је невероватно јер су то све зрели људи”, рекао је Ђорђић.

Према незваничним информацијама, њихов одлазак довео је до још већих трвења у странци јер су се на партијском састанку посланице Мариника Тепић и Соња Пернат озбиљно вербално сукобиле око враћања посланичких мандата. Наводно, до свађе је дошло након што је Тепићева констатовала да би Ђорђић и Веселиновић требало да врате мандате. Таква опаска није остала без реакције, па је Пернатова подсетила Тепићеву на њену политичку прошлост и питала зашто она није враћала мандат. То је покренуло општи метеж. Окидач за поделе у ССП-у била је чињеница да је након децембарских избора донета одлука да се бојкотују локални избори у јуну и да је Ђорђић одлуку о бојкоту доживео лично. Наводи да није могао себи да објасни, па онда људима око себе, да ће бити осам година апстиненције на локалним изборима.

С отцепљеним посланицима ССП-а фактички је сагласан и Мирослав Алексић, који је недавно констатовао како би, да је опозиција била сложна, вероватно „пали” Београд и Ниш. Оценио је да је опозиција пала на тесту оног дана кад су поједине странке одлучиле да у јуну не изађу на изборе.

Маркетиншки стручњак Небојша Крстић пита да ли постоји веза између давања оставки на чланство у посланичком клубу Драгана Ђиласа, а вероватно и на чланство у његовој странци, двеју посланица (само неколико дана после оставки двојице Ђиласових посланика) и покушаја насилне блокаде рада новосадског тужилаштва? За „Политику” позива да се погледа у прошлост, у време кад је у Србији поново уведено вишестраначје.

„Да ли се икада десило нешто толико бесмислено и штетно и за институцију и за насилнике? Ја се не сећам. Тога није било чак ни деведесетих, у време рата, немаштине, санкција и драматично оштрих односа између власти и опозиције. А дешава се данас, кад је Србија много боља земља, далеко снажнија, богатија, кад је миротворна и на европском путу. Где је логика у потпуном недостатку корелације расположења грађана и опозиције? Да ли је проблем у народу који не подржава опозицију или у однарођеној опозицији? И да ли је насиље које Ђиласова опозиција провоцира и спроводи после сваке трагедије, било да у питању ’Рибникар’ или надстрешница у Новом Саду, последица жеље да се сакрије то што тај део опозиције има мизерну подршку и то што се изнутра распада и дели? Процес самораспада Ђиласове странке и посланичке групе узнапредовао је у мери да је највећа опозициона група у скупштини пала на треће место, док је Алексићева постала прва”, каже Крстић.

Наводи да постоје три врсте лидера – лидери знања, лидери звања и лидери пара. Закључује да Ђилас не спада у прве две групе, али је и те како у трећој. „Алексић није ни у једној, али захваљујући Ђиласовом потпуном одсуству харизме, политичке памети и компетенција, чак и особа с квалитетима Мирослава Алексића може бити у нечему прва. Ово је можда добра вест за СНС јер му се политички противници у парламенту своде на мачји кашаљ, али није добро за Србију, којој би снажна, паметна, аргументована и политички поткована опозиција терала власт да буде боља и да се више труди. Тако да остају само две могућности. Или да Ђилас промени народ или да народ убеди Ђиласа да ослободи простор за неког ко би умео да се у интересу грађана бори за идеје, програм и политику политичким средствима и на корист народа и државе, а не као до сад: насиљем и малтретманом грађана против интереса сопствене државе”, каже Крстић.Антрфиле

Дејан Милетић: Може доћи до ескалације да би се све гурнуло под тепих

Дејан Милетић, директор Центра за проучавање глобализације, каже за наш лист да је свима јасно да постоје озбиљна „дрмања” на опозиционој сцени и наводи да се може очекивати да дође до ескалације ситуације да би се то гурнуло под тепих. „Уместо смиривања, имам утисак да ће Ђилас бити још агресивнији и да ће његово деловање бити још деструктивније у многим сферама. То што га напуштају посланици и што његова посланичка група у Скупштини Србије није највећа окарактерисаће као директно мешање у ситуацију у његовој партији. Цела ова медијска халабука практично диже улог у целом овом процесу. Озбиљна размимоилажења у опозицији дефинитивно постоје, и круњење Ђиласове позиције, али не верујем да ће то њега обесхрабрити. Напротив, очекујем да ће бити још радикалнији”, каже Милетић.

Наводи да је извесно да је позиција Србије на међународној политичкој сцени боља него раније и да је приметно да расте, што је, додаје, још један разлог зашто то не иде Ђиласу у прилог. С друге стране, не треба сметнути с ума да постоји озбиљно незадовољство код грађана због трагедије у Новом Саду и то храни агресивност и упркос томе што он није избор грађана Србије, он ће преко унутрашњих тензија покушати да оствари своје циљеве, закључује Милетић.