Осиромашени грађани траже хитне мере од владе

Од нашег дописника
Атина ‒ Грчка је јуче била паралисана генералним штрајком, хиљаде људи је изашло на улице, протести су организовани широм земље са само једним захтевом – да се живи боље. Да се стане на пут скупоћи, да се заустави даљи пад животног стандарда, да се исплаћују плате од којих може достојанствено да се живи, да се не страхује од губитка посла, зиме и цена енергената, хране, станарина...

Позиву синдиката запослених у јавном и приватном секотору одазвали су се готово сви, те је тако Грчка остала без јавног превоза, метроа, аутобуса, железничког саобраћаја. Бродови су остали у лукама, штрајковали су медији, наставници, транспортни и грађевински радници, лекари. Затворене су банке и све јавне установе. Синдикати приватног сектора који окупљају 2,5 милона радника траже од владе да реагује и на време заустави раст цена, јер са минималцем од 830 евра и само од обећања да ће од идуће године он бити 950 евра, не може да се живи. Плате су испод европског стандарда и недовољне да покрију месечне потребе. Иако је влада увела контролу и донела одлуку да се за неколико хиљада основних производа снизе цене, Грци су љути јер сматрају да нису тачне изјаве званичника да је живот много бољи него раније и да је земља стала на ноге. Већина народа и даље не осећа тај бољитак.

 „На улицама смо и у генералном штрајку јер желимо да још једном скренемо пажњу влади да не чује и не реагује на захтеве радника који траже реално повећање плата, враћања колективних уговора да би на равној нози могли да преговарају са руководством колектива. Наше стрпљење је на измаку, доста је било самовоље послодаваца, доста тешких услова живота”, изјавио је овдашњим медијима председник синдиката радника у приватном сектору Јанис Панагопулос.

Запослени у јавном сектору, између осталог, траже и враћање 13. и 14. плате, укидање сваког пореза на годишње приходе до 12.000 евра, строжу контролу безбедносних услова у школама и предузећима, заустављање приватизације јавних организација. Хиљадама демонстраната прикључио се и комунистички покрет ПАМЕ који упозорава да је стање у друштву на граници ескалације и да ће се борба наставити под паролом: „Дајте паре за плате, образовање, здравство и избавите Грчку од ратова.”

Премијер Киријакос Мицотакис је обећао да је могуће побољшање када је реч о платама и БДП по глави становника, али је позвао и Европску унију да и она помогне око великих и неоправданих разлика у цени струје јер је Грци плаћају више него житељи других чланица. Практично, Грчка је у самом врху ЕУ по ценама енергената због чега многи домови остају хладни. Влада је обећала да ће буџетом за наредну годину, који је управо у парламенту и увећан за 1,1 милијарду евра, обезбедити раст плата у државном сектору, здравству, већа примања поморцима, војном сектору, полицији, веће пензије, помоћ породицама са више деце, трудницама... Обећане су и олакшице за куповину првог стана, на једну годину ограничено издавање нових дозвола за краткорочно издавање станова, мањи порези...

Све ово слика је економског прогреса и доказ да се Грчка извлачи из тешке економске кризе, како је то рекао Мицотакис. Он обећава да ће се идуће године издвајањем најмање пет милијарди евра убрзати исплата јавног дуга ЕУ и ММФ-у, које је земља добила како би се спасила банкрота у годинама кризе. Премијер каже да би то требало да буде најновији знак економског опоравка земље са највећим дугом у еврозони која је била на ивици банкротства и која данас успева да растом своје економије надмаши еврозону и истим темпом настави и идуће године. Такође, на врхунцу дужничке кризе стопа незапослености је била готово 30 одсто, а већ наредне године се очекује да ће пасти на 8,5 одсто. Обнови привреде је допринео огроман приход од туризма ‒ 21,5 милијарде ове године. У овој привредној грани је иначе свако пето радно место, а приход од туризма чини 20 одсто БДП-а.

Међутим, тај привредни раст и фискална дисциплина још се не одражавају на свакодневицу Грка које оптерећују и високи порези. Неки од њих су смањени, али не довољно да би се лакше дисало у самоуслугама, на бензинским пумпама где се точи најскупљи бензин у Европи, људи штеде на грејању, неретко на пијаци се купује на комад. У радњама са робом широке потрошње трговци јадикују да ни снижења цена ни „црни петак” не могу да их спасу од губитака.

Од досадашњег успеха којим се хвали влада, како каже политиколог Јанис Куцомицис, народ не види конкретну корист због чега расте незадовољство, стрес од свакодневних покушаја да се састави крај са крајем. То се види и приликом испитивања јавног мњења и, коначно, протеста на улицама којим грађани желе да поруче да су неопходне хитне мере јер, како је писало на паролама јуче, влада није у потпуности схватила озбиљност ситуације и поруку да „Грци желе бољи живот и владавину права”.