Дан победе и уласка српске војске у Бањалуку

Од нашег сталног дописника
Бањалука – У организацији одбора за неговање традиције ослободилачких ратова Републике Српске и Србије јуче је обележен Дан победе у Првом светском рату и улазак српске војске у Бањалуку 1918. године. Обележавање је почело служењем парастоса у храму Христа Спаситеља за све погинуле српске војнике и цивиле у Великом рату. Потом су положени венци код споменика бану Врбаске бановине Светиславу Милосављевићу. Венце су положили и потпредседник Владе Србије Александар Вулин и генерални конзул Србије у Бањалуци Милош Вујић, као и градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић. Пре тога, Господском улицом прошао је дефиле младића у униформама српске војске из Првог светског рата.

Александар Вулин је на обележавању истакао да Српску нису створили странци већ Срби својом тврдоглавом решеношћу да им се јасеновачки геноцид никада више не понови. Он је навео да су Срби 1918. на олтар слободе принели 1,3 милиона људи, а да су из државе за коју су жртвовали све изашли подељени, расцепкани, без граница. „Никада више не смемо да ослобађамо друге да би сами били неслободни”, навео је Вулин, нагласивши да се „захвалност” народа којег су Срби ослободили показала у Јасеновцу, „Олуји”, на Казанима, у Братунцу и сваком приликом када су могли да напуне јаме главама српске деце. „Срби су јединствен народ и не смеју да престану да сањају сан својих предака о стварању српског света, мирно, политичким средствима. Никада нећемо одустати од сна да живимо заједно и да будемо оно што јесмо ‒ један народ”, истакао је Вулин.

Помоћник министра за борачко-инвалидску заштиту РС Небојша Видаковић подсетио је да је српска војска 1918. победоносно ушла у Бањалуку. „Српска војска која је васкрсла после албанске голготе донела је коначно слободу српском народу на овим просторима, који је био под аустроугарском окупацијом”, рекао је Видаковић.

Градоначелник Драшко Станивуковић оценио је да се обележава подвиг српског војника и српског сељака којем је цели свет остао дужан, те истакао да је највећа вредност живљења ‒ отаџбина.