Да ли је на помолу мир на либанском фронту

Амерички изасланик за Либан изјавио је својевремено да се неће враћати у регион уколико нема изгледа за мир. Вратио се, завршио разговоре у Бејруту и сада је у Јерусалиму. Да ли се један од два блискоисточна рата приближава крају?

Обе стране разматрају амерички нацрт споразума о обустави ватре у једногодишњем сукобу који је однео више од 3.500 живота, највише либанских и највише током последња два месеца, а у рушевине претворио велике делове либанског југа и истока, као и јужна предграђа Бејрута.

Генерални секретар Хезболаха шеик Наим Касем изјавио је да је његова група до детаља преиспитала амерички нацрт мировног споразума и да је одлука о прекиду непријатељстава сада у рукама Израела. Спремност на склапање договора значи промену курса. Бивши лидер Хезболаха Хасан Насралах, кога су Израелци убили у септембру, условљавао је сваки прекид ватре престанком рата у Гази. Његов наследник не помиње Газу.

У Израелу су обазриви иако би сепаратни мир омогућио смањење војних потенцијала на северном фронту и фокусирање на операције на југу. У Јерусалиму очекују да преговори потрају, али преовладава оптимизам. Израелска влада шаље сигнале да би била спремна да прихвати споразум под условом да Американци и војно гарантују његово спровођење.

Премијер Бенјамин Нетанјаху, тврде дипломате, жели да удовољи новоизабраном америчком председнику Доналду Трампу, који је изјавио да би желео примирје у Либану пре него што преузме дужност. Трамп је Израелу потребнији у вези с Газом или Ираном.

Нацрт споразума, који је двема странама поднео специјални амерички изасланик Ејмос Хохштајн, заснива се на Резолуцији 1701 Савета безбедности УН, којом је окончан Други либански рат 2006. Документ позива Хезболахе да напусте југ Либана на положаје северно од реке Литани (4–30 километара од границе са Израелом), а од Израела захтева поштовање територијалног интегритета Либана.

Резолуција никада није спроведена, а Израел овога пута верује да ће Американци моћи да је наметну Хезболасима, а да ће Израелу гарантовати клаузулу по којој има слободу војне акције у случају кршења споразума. „Премијер зна да успех или урушавање споразума са Либаном и Хезболасима зависи од механизама његовог спровођења”, каже један од Нетанјахуових сарадника. „Он такође зна да Хезболаси никада не би потписали споразум који Израелу експлицитно даје слободу војне акције”.

Према изворима израелске мреже „Кан”, разрешено је неких 80 одсто питања у вези са нацртом, који предвиђа период имплементације од 60 дана током којих би израелске снаге напустиле југ Либана, Хезболаси се повукли на северну обалу реке Литани , а либанска армија би са око 5.000 војника почела да попуњава евакуисана подручја и учествује у уклањају војне структуре Хезболаха.

Америчка централна команда била би директно ангажована за мониторинг Хезболаха, њихово повлачење и спречавање евентуалног повратка и тај задатак би обављала уместо око 10.000 људи бројног контингента мировних снага УН (УНИФИЛ), који је распоређен дуж границе, али није успео да спречи растуће војно присуство Хезболаха на југу Либана. Амерички нацрт позива на стварање новог међународног посматрачког механизма којим би председавале Сједињене Државе. Састав овог тела још није утаначен.

После истека двомесечног периода, заједнички комитет Израела, Либана и УНИФИЛ-а почео би преговоре о коначној демаркацији границе. Садашња, позната као Плава линија, успостављена је после повлачења израелских снага 2000. године, али обе стране сматрају да је граница привремена и да треба да се реше проблеми око 13 спорних пограничних прелаза.

Хезболаси одбијају захтев Израела да има право на операције јужно од реке Литани уколико шиитска група прекрши одредбе споразума. У опцији су две варијанте. Прва је клаузула која у општим цртама признаје право свакој страни да узврати у случају да друга прекрши споразум. Друга, вероватнија, јесте договор САД и Израела који потврђује право Израела на самоодбрану и наглашава да ће Американци имати кључну улогу у имплементацији споразума.

Шеф израелске дипломатије Гидеон Сар је у сусрету са амбасадорима акредитованим у Израелу изразио оптимизам да ће споразум ускоро бити постигнут, али под одређеним условима. „Не можемо да плаћамо цену наше безбедности, безбедности наших грађана због њиховог (либанског) недостатка суверенитета или уступака суверенитету. Стога, сваки споразум који постигнемо мора да нам обезбеди слободу акције уколико буде кршења”.

Кључно питање остаје – Иран. Пре доласка америчког изасланика, у Бејруту је боравио Али Лариџани, високи саветник врховног вође ајатолаха Алија Хамнеија. У Техерану страхују од оштријег курса који је наговестио Трамп и желе споразум који би ублажио санкције и отклонио војне претње. Има све више знакова да је Иран приправан да обузда своје савезнике Хезболахе, не само како би очувао оно што је остало од њихове војне моћи већ и како би решио своје нуклеарно питање.

Упркос дипломатском оптимизму, ситуација на ратишту остаје сложена. Три израелске пешадијске дивизије настављају да чешљају терен на југу Либана, одакле су Хезболаси нападали Галилеју. Стотине хиљада Либанаца је побегло. Израелска бомбардовања су свакодневна.

Хезболаси узвраћају ракетним баражима на север Израела. Свака два-три дана ракета погоди централни део Израела, па и екстремно десни чланови Нетанјахуовог кабинета желе прекид ватре у Либану и потпуно посвећивање појасу Газе, укључујући успостављање војне управе у деловима палестинске енклаве и повратак јеврејских насељеника који су се одатле повукли 2005.

Нетанјаху је јасно одбацио идеју о свеобухватном миру на оба фронта. Што се Газе тиче, он би радије да сачека 20. јануар, када се Трамп усели у Белу кућу.