Круг, квадрат и три израза

Панчево – Три уметника, три визуелна искуства донела је у Галерију „Милорад Бата Михаиловић” поставка „Круг и квадрат V”. Још данас у Панчеву траје поставка на којој први пут заједно излажу Петра Јовановска из Северне Македоније, Кршиштоф Бартник из Пољске и Слађана Матић Трстењак из Босне и Херцеговине. И док Јовановску и Бартника, по оцени мр Мојце Штухец, наизглед повезује јасно изграђена композиција са геометријским облицима, чистим бојама и тежњама експресивног минимализма, сликарство Слађане Матић Трстењак изражајније је у приказима интимних пејзажа, прилагођених, не сасвим дефинисаних облика, тонова и боја, обогаћени додатком колажа.

Централни елемент у делима слободне уметнице Петре Јовановске је круг, не случајно изабран, као савршена форма без почетка и краја и знак који симболизује циклус живота, вечност, космос, целовитост и савршенство. Уметница штампа своје мисли, емоције и поглед на свет у круговима. На појединим композицијама овај знак је умножен у разним медијским и графичким техникама, а разноликост и динамику појединих мотива постиже бојама, њиховом структуром и тоном.

 „Ако пажљиво посматрамо, у неким круговима можемо видети фино, благо рељефне форме настале графичком техником суве штампе. У неколико примера уметница правоугаоником уоквирује одређени низ етеричних кругова”, тумачи критика приказано стваралаштво уметнице, која је до сада уприличила 72 самосталне и учествовала на више од 300 групних изложби широм региона и Европе и добитнице више награда у САД, Јапану и Северној Македонији.

Из Пољске долази Кршиштоф Бартник, професор сликарства на Универзитету „Марија Кири Склодовска” у пољском Лублину и након 40 самосталних наступа и више од стотину групних изложби, на овој панчевачкој представља се циклусом „Постанак”. Он користи технику акварела и игра се обликом квадрата, који за разлику од круга, даје осећај стабилности и спокоја, иако га, напомиње Штухец, многи повезују с ограничењем. Квадрат симболизује и сједињење четири елемента – земље, воде, ватре и ваздуха.

„Бартник не прилази мотиву интуитивно већ то чини истраживачки, а захваљујући његовом сликарском умећу, елементи у пољу су дотерани до савршенства. Такав централни лик постаје променљив, указује се на његову ротацију, преклапање или нестанак. Ротацијом квадрата, у оси, настају нови облици, док се појединачне композиције, тако састоје од неколико знакова чија је позиција одређена бојом. Добијени апстрактни пејзажи, ауторови медитативни простори, одликују се префињеношћу боја и транспарентношћу слоја акварела”, наводи мр Штухец, док опус Слађане Матић Трстењак, уметнице из Северне Македоније, види као исповест, експресивну, згуснуту и пуну емоција.

Томе највише доприносе, каже, боја и материјална засићеност, као главни експресивни елементи и избор све мањег формата платна, на ком је главни мотив пејзаж, али су неке сцене потпуно апстрактне. Занимљиве су комбинације колористичких перспектива, док посебност ових слика, с ликовне и садржинске стране, чини техника колажа и асемблажа.

„Папирне траке, поцепане и залепљене за платно, прелазе преко ивице и стварају просторну димензију слике. То је комбинација обојених и нацртаних листова различитих облика, а понекад су допуњени и текстилним крпама. Боја ствара расположење, а преовладавају топли тонови розе и љубичасте. Ту се зелена и плава појављују „у улози падавина”, чија је симболика спирање са сцене лошег и сувишног, што приближава мотиве и технику изложених радова Слађане Матић Трстењак, која је до сада 40 пута самостално и 100 пута у групи излагала, а добитница је и више престижних европских награда.