Петак, 05.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Правилним коришћењем вештачка интелигенција може да уштеди ресурсе државним службама

Правилним коришћењем вештачка интелигенција може да уштеди ресурсе државним службама
(Pixabay)

Уколико се правилно користи, вештачка интелигенција (АИ) може да уштеди време и ресурсе државним службама у обављању својих делатности, па је потребно улагати у истраживање тих технологија, али и у праћење развоја, како АИ не би била злоупотребљена и како се не би постојећи стереотипи појачавали а неједнакост продубљивала - закључци су панел дискусије „Међународна сарадња у области вештачке интелигенције и одрживи развој” коју су у Београду данас организовали „Data Science Conference Europe” и Програм Уједињених нација за развој (УНДП).

Амбасадор Италије у Србији Лука Гори изјавио је на панелу да је Италија уложила више од 500 милиона евра за истраживање и развој вештачке интелигенције и додаје да се у Италији тренутно налази више од 30 истраживачких центара који се баве развојем АИ.

„Акт о АИ у Италији вероватно ће бити сличан ономе у ЕУ. Није довољно имати само много података за АИ, већ је потребно уложити и у истраживање и установити добре вештине за праћење АИ”, рекао је Гори.

Амбасадорка Шведске Шарлот Самелин изјавила је да је Шведска доста уложила у Национални центар за АИ и додаје да АИ има позитиван утицај на све привредне делатности.

 Она је указала да је програм за превођење правних текстова уштедео правним службама у Шведској чак 80 одсто трошкова за превођење правних докумената.

На питање да наведе пример личног коришћења АИ у свакодневним пословима, она је рекла да користи АИ преко камере телефона, за превођење назива артикала у српским продавницама.

Амбасадор Француске Пјер Кошар је изјавио да Француска од 2018. године има Националну стратегију која се фокусира на истраживање и регулацију АИ у Француској.

Он додаје да Француска највише улаже у развој АИ у секторима здравства, одбране и државне управе.

„Наша агенција за запошљавање користи АИ, како би се лакше направила селекција кандидата, као и да бисмо проверили да ли особе примају повремена давања за незапослене”, рекао је он.

Амбасадор Бразила Жозе Мауро да Фонсека Коста Коуто навео је да у Бразилу тренутно постоји 10 регионалних центара који се баве регулацијом и контролом АИ и додаје да је због све већег броја центара за истраживање АИ дошло до повећања потрошње електричне енергије.

„Преко 8000 дата центара у свету, представљају 15 одсто пораста потрошње енергије на годишњем нивоу”, рекао је Коуто, преноси Танјуг.

Како је истакао, он се нада да ће АИ остати копилот, док ће људи бити пилоти у свакодневном коришћењу те технологије. Амбасадорка Немачке Анке Конрад указала је да Министарство унутрашњих послова те земље користи АИ у решавању злочина.

Она је навела да ће Немачке присуство на Самиту АИ у Београду, на коме ће присуствовати експерти који се баве темом АИ, бити од великог значаја за међународну сарадњу обе земље. У обраћању уочи панела, шеф Делегације Европске уније у Србији Емануеле Жиофре изјавио је да смо на раскрсници технолошког напретка и глобалних изазова, па је оценио да позив на међународну сарадњу никада није био потребнији него сад.

„Знамо да АИ није само алат, већ сила која може да дефинише пут којим иде човечанство и која може да излечи планету, подигне економије и створи једнаке шансе за све широм света. Али да би остварили ову визију, морамо да управљамо развојем АИ са мудрошћу, етиком и инклузивношћу”, поручио је Жиофре.

Према његовим речима, из перспективе ЕУ, АИ је камен темељац иновације и одрживости, наводећи да ЕУ има више успешних програма који се тичу АИ, попут пројеката АИ за градове. Жиофре је оценио да се примећује напредак Србије на пољу АИ, додајући да је ЕУ поносна што може да учествује у пројектима на том пољу у Србији.

„Иновације у АИ превазилазе националне границе, нудећи решења за глобалне изазове, као што су климатске промене, здравствене кризе и економска једнакост”, рекао је Жиофре. Он је исказао потребу за одговорним развојем АИ и подсетио да је ЕУ донела први Акт о АИ, који регулише то поље. Оценио је да је Србија прва земља у региону која је направила огроман корак у стратегији за АИ.

Стални представник УНДП-а у Србији Јакуп Бериш у Србији изјавио је да УНДП сарађује са Владом Србије већ дужи низ година у области дигиталне трансформације, док је у последње време фокус у највећој мери на томе да се АИ искористи за опште добро и за развој јавних услуга, И да се побољша положај жена у технологији, поготово у области СТЕМ-а (техничких наука).

„Вештачка интелигенција може умногоме да нам унапреди животе, када је у питању примена нових технологија у медицини, образовању, економији, саобраћају, безбедности и другим областима. Такође, она може да служи и креаторима политика, а наш фокус треба да буде на томе како да обезбедимо одрживост, равноправност, заштиту података, заштиту животне средине и веће учешће жена у секторима везаним за ове технологије”, навео је Бериш.

Бериш је навео да АИ може да утиче на већу заступљеност српског језика у пољу технологије и истакао је значај Самита о АИ, који се држава у децембру у Београду. Заменик британског амбасадора Доминик Отвеј подсетио је да је АИ саставни део рада у свим областима и оценио да радницима омогућава да олакшано заврше посао.

„Вештачка интелигенција нам олакшава живот и чува време, али она мора још да се развија”, рекао је Отвеј. Он је оценио да АИ може да има много позитивних страна које треба искористити на прави начин и додаје да осим користи за појединца, она може утицати и на развој економије. „Вештачка интелигенција учи од нас. Она нас имитира, навикава се на наше стереотипе и предрасуде, зато је важно водити рачуна како је користимо”, додао је Отвеј. Панел дискусија „Међународна сарадња у области вештачке интелигенције и одрживи развој” одржана је у оквиру сегмента „Глобал АИ Девелопмент” (ГАИД) на овогодишњој „Data Science Conference (ДСЦ) Еуропе 2024”, која се одржава у Београду.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.