Недеља, 05.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Од насеља до краљевског града

Од насеља до краљевског града
(Фото: ТО Краљево)

У централном делу Србије, на ушћу Ибра у Западну Мораву, сместило се Краљево. Окружено је венцима шумадијских планина (Котленик) и планина копаоничке групе (Жељин, Гоч, Столови). Богато је термоминералним изворима што сведоче Матарушка, Богутовачка, Врњачка и Јошаничка бања. Центар је српске духовности. У његовој близини је манастир Студеница (драгуљ УНЕСКА од 1986. године) из 12. века, задужбина великог жупана Стефана Немање и Жича из 13. века, задужбина Стефана Првовенчаног (која ове године слави осам векова постојања). Манастир Градац из друге половине 13. века, задужбина је краља Уроша и његове супруге Јелене Анжујске, француске принцезе.

Краљево је значајан културни, просветни и туристички центар. Први пут се помиње под називом Руда Поља, 1476. године, потом Рудепоље и Карановац, а указом краља Милана Обреновића, од 1882. године, име је промењено у Краљево.

Данашњи изглед Краљева је јединствен. Посебним га чини урбанистички план из 19. века по коме је град организован на посебан начин са централним кружним тргом коме гравитирају паралелне улице у јединственом споју старог и новог. Са једне стране су филиграни и златари, посластичари, кујунџије, сајџије и друге занатлије, а на другој модерне продавнице, бутици и кафићи. Трг српских ратника, служи као „компас” придошлици, грађанима омиљено место окупљања. Краљевчани споменик палим борцима у Првом светском рату, статуу бронзаног војника из милоште зову „Милутин”. Споменик се налази у средишту најлепшег шеталишта, а на тргу се дешавају различити програми, светковине и манифестације.

У близини је и лепо уређена обала Ибра са шеталиштем, спортским теренима, ресторанима, кафићима, плажом коју Краљевчани називају „наше море”.

Изнад „Долине векова”, како се назива део клисуре Ибра која води ка Рашкојуздиже се Маглич, велелепно утврђење-град из Немањићког доба, монументални споменик градитељства. Претпоставка је да је град-тврђава настао у 13. веку после најезде Монгола. Посебно импозантно делује ноћу јер се чини као да лебди између земље и неба. Пут до тврђаве је неприступачан. Стрми успон може да се савлада једино уским серпентинама, пошто се пређе висећи мост на Ибру, али труд се исплати.

Чувена „Долина јоргована” је још једна атракција Ибарске клисуре, а брзаци и букови привлаче туристе жељне авантуре. Река Ибар је рај за риболовце и љубитеље кајакашког спорта. Сваке године овде се одржавају манифестације Дани јоргована и Весели спуст (одржава се већ 20 година).

Богатство природног окружења чини веома богатом туристичку понуду Краљева. Сви који желе да побегну од градске вреве и макар на кратко „напуне батерије”, могу да бирају куда да „побегну”. Поред атрактивних река и прелепих планина на којима се може боравити током целе године, ту су и традиционално гостопримљива села у којима нисте гост, него род. Код домаћина можете све: да ленчарите, бескрајно да шетате и уживате у природи, можете да се латите неког посла, да разгледате, запиткујете, учите и изволевате. Овде ћете обавезно добити „преко хлеба погаче”, али треба пробати и кајмак, који је одавно постао бренд.

Овде ћете сазнати како је Мусина Река, сеоце надомак Краљева добило име по Муси Кесеџији, Турчину који је безуспешно делио мегдан са Марком Краљевићем. Сазнаћете како је настала Долина јоргована. По легенди, у том делу теснаца, краљ Урош је засадио јорговане дуж пута којим му је стизала невеста – француска принцеза Јелена Анжујска. Скоро сваки извор или крај има причу. У брдима, изнад места Ушће, недалеко од Студенице из стене тече млаз лековите воде, од које истог трена зацељују посекотине, ране, бистри се вид и лече уринарне сметње. Место се зове Одмење, али многи кажу Савина вода, по Светом Сави, чија се свака стопа још и данас претвара у злато.

Смештај се може пронаћи у хотелу Турист, Техноград и Термал (у Матарушкој бањи), многобројним апартманима и у сеоским домаћинствима.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.