Неопходно формирање централног регистра жртава

Од 2011. до 2023. године 406 жена у Србији убијено је у партнерско-породичном насиљу, а према подацима женских невладиних организација од почетка ове године догодило се 17 фемицида. Током 2022. чак 89.000 жена широм света изгубило је живот у породичном дому. А готово да не постоји ниједна земља на планети која је искоренила фемицид, речено је на међународној конференцији у оквиру кампање ,,Стоп фемициду! 16 дана активизма – свет без насиља”, коју спроводи Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог у сарадњи са немачком агенцијом ГИЗ и у партнерству са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Отварајући конференцију која је окупила велики број представника државног и цивилног сектора који се баве спречавањем насиља у породици, као и представнике дипломатског кора, Маја Гојковић, председница Покрајинске владе, истакла је да се ефекат борбе против насиља у породици може постићи само заједничким радом државе, медија, невладиних и међународних организација.

„Држава је последњих година донела бројне законе који штите жену од насиља у породици, а закони су добра основа за стабилност друштва и превенцију насиља. Едукативне кампање су такође важне за постизање свести о фемициду, али не смемо заборавити да је породица кључан фактор у формирању вредности младе особе. У време када сам ја одрастала била је на снази крилатица ’Батина је из раја изашла’, а сада је та идеја судски и морално недопустива”, закључила је Маја Гојковић, која је председница координационог тела за родну равноправност АП Војводина.

Стална координаторка Уједињених нација у Србији Матилде Морт подсетила је да је једна од три жене у свету током живота била жртва физичког, психичког или емоционалног насиља. Нагласила је да је током протекле године једна од осам жена на планети доживела партнерско насиље.

„Србија је донела добре законе када је реч о превенцији насиља у породици, а подаци говоре да из године у годину расте број пријављених случајева породичног насиља – прошле године било их је 24.000. Међутим, неопходно је да се оснује независно тело за борбу против фемицида (femicide watch) и формира централни регистар жртава. Осим тога, морамо се борити и против дечјих бракова, јер је и то један од облика насиља над девојчицама”, закључила је она.

Подсећајући да насиље над женама и девојчицама негативно утиче на припаднице женског пола широм света, државна секретарка у Министарству правде Бојана Шћепановић истакла је да су корени насиља дубоко уткани у патријархалној традицији, због чега је ово министарство увидело потребу промоције културних образаца којима се осуђује насиље у породици.

„Од 1. јуна 2017 године, када је почео да се примењује Закон о спречавању насиља у породици, до септембра ове године, Министарство правде одржало је низ обука за представнике група за координацију и сарадњу у 39 основних јавних тужилаштава, које је похађало више од хиљаду јавних тужилаца, судија, стручњака центара за социјални рад и запослених у сигурним женским кућама. Бројке говоре да су од јуна 2017. до септембра групе за координацију и сарадњу пријавиле 359.562 случајева породичног насиља, јавна тужилаштва изрекла су 137.562 хитних мера заштите жртве од породичног насиља, а од 2018. до 2024. евидентиране су 137.784 жртве насиља у породици. Жртве су доминантно женског пола – 27 одсто жртава су мушкарци, али су починиоци насиља над њима углавном припадници мушког пола.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов истакао је да држава од прошле године спроводи кампању „Стоп фемициду” у сарадњи са немачком агенцијом ГИЗ, додајући да се наша земља већ годинама придружује светској кампањи „16 дана активизма против насиља над женама”, која почиње 25. новембра на Међународни дан борбе против насиља над женама и девојчица и завршава се 10. децембра, на Светски дан људских права. Он је упозорио да национална статистика сведочи да је породични дом најмање безбедно место за жену, о чему сведочи податак да је од 406 жртава фемицида свега 28 одсто њих убијено на јавном месту – остале жене убијене су у кући, односно стану, и то најчешће од стране (бивших) партнера или супружника.