Изабран 1.401 судија поротник

Високи савет судства (ВСС) изабрао је на седници у уторак 1.401 судију поротника за 110 судова у Србији, на мандатни период од пет година. У четири апелациона суда радиће 28 нових поротника, а у вишим судовима је посао у судским већима добило 338 грађана, од чега је највише њих (50) у Вишем суду у Београду. У привредним судовима радиће 103 нова поротника.

Основни судови добили су укупно 932 поротника, од којих ће 99 радити у Првом основном суду у Београду, који је по надлежности и броју судија највећи основни суд у Србији. Следе основни судови у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.

Највећи број судија поротника су незапослени грађани и пензионери, а Закон о судијама прописује да не могу бити старији од 70 година.

Поротници су правни лаици и као такви представљају „глас народа” у судницама, али они, исто као и професионалне судије, не могу да буду чланови политичких странака, а приликом именовања оцењује се њихова достојност. Благу предност имају кандидати који су педагози и просветни радници, који ће бити чланови судских већа у породичним споровима и кривичним поступцима против малолетника.

Велики број поротника у нашим судовима је неопходан због поштовања уставног начела зборности суђења. Наиме, судска већа се састоје од три или пет чланова, па је у већима тројице само један судија, а два су поротника, док су у већима петорице двоје професионалних судија и три поротника.

Пре непуне четири године, када је ВСС изабрао 2.000 поротника, поставило се питање колика су њихова примања. Тада је сваки започети сат суђења поротницима доносио 360 динара. Колико ће сати провести на суђењима, зависи и од врсте и тежине судских поступака, као и од распореда суђења, али и од тога да ли су рочишта одложена или одржана. Поротници на тај нечин не успевају да зараде више од неколико хиљада динара месечно, али им овај посао ипак пружа неку врсту допунске зараде ако су незапослени или пензионери. Многима је мотив да стекну искуство и да виде и чују шта се дешава у судовима.

Сматра се да поротници као лаици уносе у суднице дух и гледишта обичног народа, иако би требало да буду и „глас народа”. Они, међутим, најчешће немају стручна знања, па не могу као професионалне судије да одреде да ли је у конкретном случају реч о убиству из нехата или са предумишљајем. У Србији порота не одлучује о кривици, а није забележен случај да су се поротници супротставили мишљењу судија професионалаца.

У англосаксонском правном систему, где поротници доносе одлуку да ли је оптужени крив или невин, стручњаци сматрају да су чланови пороте подложни спољним притисцима и утицајима штампе и јавног мњења. Нарочито им је замерано да су склонији изрицању ослобађајућих пресуда него што су то професионалне судије.

Када би у нашој земљи поротници одлучивали о кривици, сматра се супротно – да би то довело до много већег броја осуђујућих пресуда, зато што се најчешће „пресуђује” прво у медијима и јавном мњењу, пре него што се докази изведу пред суд. Таква атмосфера неминовно утиче не само на поротнике, већ и на професионалне судије, које би требало да одолевају свим врстама притисака.