Прозор у Средњу Европу

Од нашег специјалног извештача
Беч – Српски књижевник и амбасадор Републике Србије у Аустрији, Драган Великић, од понедељка, 24. новембра, постао је богатији за још једну престижну награду за свој књижевни рад – прву интернационалну. На свечаној церемонији у музеју Есл у Клостернојбургу поред Беча, уз присуство многобројних иностраних дипломата и угледних јавних личности, издавача, колекционара, као и представника српске дипломатске мисије, Великићу је уручена овогодишња Средњоевропска награда за „посебне заслуге у ширењу средњоевропског духа”. Ова награда, која је основана 1994, додељује се сваке године од стране ИДМ-а (Институт за Подунавље и Средњу Европу) и Министарства образовања и науке Републике Аустрије.

Своју одлуку да овогодишњу награду доделе Великићу представници Института за Подунавље и Средњу Европу образлажу, између осталог, следећим речима: „Драган Великић је најпревођенији српски аутор на немачком говорном подручју. У његовим романима и приповеткама не ради се о ужасима рата у Југославији, већ о људима који, ишчупани из својих корена, траже своје место под сунцем. Емигрант и избеглица су за Великића најбитније фигуре двадесетог века. Повезивање таквих индивидуалних судбина у контексту европске историје, Великићу полази за руком у многим аспектима. Посвећује се потрази за идентитетом и при томе премошћује географске и језичке баријере, обраћа се свим генерацијама... Књижевност Драгана Великића показује, јасније од речи било кога другог, да је Србија део Средње Европе.”

У сали Музеја, тесној да прими све поштоваоце нашег књижевника, лаудацио о добитнику одржао је председавајући ИДМ-а др Ерхард Бусек, а говоре су одржали и амбасадор ИДМ-а Емил Брикс и посланик покрајинске скупштине Доње Аустрије Лукас Мандл. Церемонију уручивања награде пратила је аустријска државна телевизија, а говор Драгана Великића, поетски и дубок као његове најфиније исткане приче, награђен је бурним аплаузом. „Колико год волела и ценила своја мора, Средњу Европу чине народи река. И прва велика цивилизација коју ми знамо је она поникла уз реку Дунав, стара култура која зато национално не припада никоме. Диван парадокс је да кључно налазиште те културе, Лепенски вир, лежи на српској обали у Ђердапској клисури. А на Ђердапу, између Србије и Румуније, је – што писци и политичари олако превиђају – Дунав као европска река и најшири и најужи у свом току”, рекао је, између осталог, Великић који је свој говор завршио интересантном метафором: „... књижевно дело је по себи рупа у зиду, у било ком зиду, једна цигла мање, један отвор кроз који се боље види, шта год има да се види”.

Вест о додели Средњоевропске награде нашем најчитанијем писцу у Аустрији, одмах је објављена на ТВ дневнику, а већ сутрадан, у дневном листу „Der Standard”, освануо је и интервју са њим.

Дневни лист „Der Standard” је, иначе, већ прошлог викенда Драгану Великићу посветио читаву страницу у Културном додатку. У чланку под насловом „Туриста у сопственој егзистенцији”, новинар Клеменс Рутнер, иначе велики познавалац Великићевих романа, између осталог, пише: „Овај роман (’Руски прозор’), који је од свог првог објављивања 2007. у Србији и Црној Гори изазвао праву лавину бестселера и награда, сада ће такође бити награђен новооснованом Средњоевропском наградом; то је било за очекивати.” При томе се мора напоменути да Драгану Великићу није уручена награда за његов најновији роман, већ за његово досадашње књижевно стваралаштво.