Насиље над Србима неће проћи некажњено

Принцип некажњивости за злочине и насиље над Србима на Косову и Метохији и албанског заташкавања етнички мотивисаних инцидената, који је на подручју покрајине де факто успостављен још од одласка српске војске и полиције 1999, а настављен једностраним проглашењем независности 2008, на снази је и до данас. Репресије и терор које спроводи режим Албина Куртија и његова тзв. полиција нису поштеђена ни српска деца, а једна од најупечатљивијих слика какав је однос Приштине према овом питању забележен је пре неколико дана. Тада су исцепани плакати с фотографијама деце која су доживела тортуру косовских Албанаца, постављене на више локација на северу АП Косово и Метохија, у општинама са српском већином.

Ове слике освануле су на Светски дан детета, а на њима су се, између осталих нашли и ликови Стефана и Милоша Стојановића из Готовуше, које је припадник тзв. косовских безбедносних снага Азем Куртај упуцао на Бадњи дан 2023. године. Тако је уместо да одговорни за рањавање и насиље над српским народом на Косову и Метохији буду адекватно кажњавани, Куртијев режим још једном посегао за брисањем подсећања на ове бруталне сцене. На поцепаним плакатима нашле су се и слике дечјег игралишта у селу Сушица, на којем је исписан графит УЧК.

Овакво понашање Приштине и екстремних Албанаца на Космету не чуди, с обзиром на то да принцип кажњавања за злочине над Србима не постоји већ четврт века, управо из времена УЧК. Уосталом, нико никада није одговарао за масакр у Старом Грацку, терористичко дизање аутобуса у Ливадицама у ваздух, рафале у дечаке у Гораждевцу, масовно киднаповање и зверства у општини Ораховац и страдање породице Столић у Обилићу... Општи је утисак да главна одговорност лежи на западном делу међународне заједнице, који нису испунили своје обавезе на Космету и заштитили Србе. Од доласка међународне мисије 1999. некажњивост и непоштовање сваког договора је саставни део живота и институција на Косову, а Старо Грацко је озваничило тај принцип кроз изјаву Бернара Кушнера, тадашњег шефа Унмика, да се ради о актима разумљиве освете. То је тренутак када је зло добило међународну дозволу и сертификат и после тога није могло бити ни правде.

Такво стање обилато данас користи Приштина, а нарочито од када је на месту тзв. премијера Албин Курти. Да би починиоце привела правди, Влада Србије усвојила је недавно Предлог закона о организацији и надлежности правосудних органа у процесуирању кривичних дела извршених на територији Косова, која ће се односити на дела почињена од формирања приштинских институција након једностраног проглашења независности 2008. године. Овај предлог ушао је у скупштинску процедуру, заједно са другим законским предлогом којим се КиМ проглашава подручјем посебне социјалне заштите. „Предложеним законом предвиђени су адекватни механизми за повезивање правосудних органа и концентрације стручног знања које би, у зависности од сваког конкретног предмета, јавном тужилаштву пружало јаку потпору не само за спровођење истраге, односно прикупљање доказног материјала за подизање оптужног акта, већ и даље током судског поступка, све до правоснажног окончања”, образложила је Влада Србије.

Предложеним законом, који је претходно у склопу мера за Космет најавио председник Србије Александар Вучић омогућава се специјализација судова, који суде у предметима за кривична дела извршена на територији КиМ и концентрација њихове надлежности како би суђења у овим кривичним поступцима била ефикаснија и добила на значају. „Нова законска решења предвиђају да су надлежни за поступање у предметима за кривична дела у првом степену Више јавно тужилаштво и Виши суд у Београду, а за поступање у другом степену Апелационо јавно тужилаштво и Апелациони суд у Београду. Такође, предвиђено је да се у Вишем јавном тужилаштву у Београду образује Посебно одељење за кривично гоњење кривичних дела која су извршена на територији Косова и Метохије”, наведено је у образложењу.

На ове предлоге закона, одмах по њиховом усвајању, реаговале су неке земље Квинте па су тако САД саопштиле да се слажу са оценом ЕУ да је Београд прекршио обавезе из дијалога. „Дијалог уз помоћ ЕУ развио је практична решења која ће промовисати права свих грађана Косова, укључујући Србе на северу Косова, како се позива у дијалогу. То треба спровести”, навео је портпарол Стејт департмента. Поводом Предлога закона о организацији и надлежности правосудних органа у процесуирању кривичних дела извршених на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија, ЕУ је упозорила да усвајање тог акта „представља јасно кршење обавеза Србије из дијалога” са Приштином. „ЕУ подсећа Србију да је обавезују сви споразуми из дијалога и да су они саставни део процеса европских интеграција”, навела је портпаролка ЕУ Набила Масрали.

Председник Владе Србије Милош Вучевић потом је рекао да не види како су предлози закона (којим је Косово проглашено подручјем посебне социјалне заштите, као и закона о организацији и надлежности правосудних органа у процесуирању кривичних дела извршених на територији Косова) у супротности са дијалогом Београда и Приштине. Након што је примио извештај Европске комисије, Вучевић је одговарао на питање новинара о томе да Европска унија сматра да су овим законима прекршени споразуми и истакао да не види шта је у супротности са дијалогом и споразумима који су постигнути у директним разговорима.

Поручио је да је већи проблем што после више од 11 година није испуњен део Бриселског споразума о формирању Заједнице српских општина, иако је ЕУ била гарант тог споразума. „Не знам шта је супротно договору ако Србија каже да ће помагати социјално угрожено становништво и да ће процесуирати кривична дела учињена на Косову од 2008. године, а нису их процесуирале ни приштинске ни међународне институције. Ми не можемо да будемо неми и слепи на оно што се дешава нашем становништву”, рекао је Вучевић.

Да је одговорност за безбедност Срба и њихове имовине требало да преузму међународне институције, попут Унмика и Еулекса, али је после 2008. године контрола прешла у руке привремених институција у Приштини, које нису учиниле ништа за правду и санкционисање злочина почињених над Србима, подсетио је недавно државни секретар у Министарству информисања и телекомуникација Милош Гарић. Колико су Срби и даље изложени нападима и дискриминацији, очигледно се види у статистици злочина који су евидентирани, али не и процесуирани. Само у последње четири године, више од 500 злочина и напада на Србе остало је без правних санкција. Насиље се спроводи и над децом и имовином Српске православне цркве, а привремене приштинске институције не реагују, док међународна заједница често остаје немоћна или незаинтересована.

Притом, и даље је велики број сведока, не само припадника српског народа, који су рецимо у Приштини гледали како на улици отворено у гомили нападају Србе, док су возила Кфора само пролазила. Нису ни покушала да зауставе возило и одбране голоруке људе нити су обраћали пажњу. А камоли евентуално да некога ухапсе. Чак и када би тако нешто урадили, кривац би не дуже од сат времена провео у затвору и после тога би већ био пуштен на слободу, и никоме ништа. Као да је то било неписано правило и прећутни договор са свима њима да Србе што више протерају, јер кад нема Срба на Косову и Метохији, онда екстремни косовски Албанци сматрају да неће бити никаквих проблема. А циљ свих политичких лидера и интелектуалне елите, иако то нико званично не жели да каже, јесте етнички чисто Косово и Метохија.

Такав амбијент није се много променио до данас. У светлу новог законског предлога, Србија жели да обезбеди правне механизме за праведно процесуирање ових злочина и заштиту својих грађана на Косову и Метохији. Поред свих напора, привремене приштинске власти покушавају да оспоре доказе и пребаце кривицу на Србију, али бројни докази, укључујући сведочанства и снимке, говоре супротно. Србија је јасно поручила да неће пристати на угрожавање свог народа и да ће инсистирати на заштити права и правде за све своје грађане.

Аналитичар Центра за друштвену стабилност Марко Мишкељин каже да оснивање посебних одељења правосудних органа, која ће бити надлежна за кривично гоњење и суђење за кривична дела извршена у нашој јужној покрајини после 17. фебруара 2008. године, представља суштинску прекретницу у приступу државе према очувању права и достојанства српског народа у покрајини. За „Политику” истиче да се тиме не само осигурава оквир за спровођење правде већ се показује и чврста одлучност Србије да брани безбедност и права својих грађана, упркос свим изазовима који се намећу. „Ова иницијатива пружа институционалну гаранцију да се злочини неће толерисати, али и да ће правда бити спроведена у складу са највишим стандардима, чак и када привремене институције из Приштине занемарују ову обавезу. У суштини, овај корак владе Милоша Вучевића није само заштитна мера, већ је и доказ бриге према Србима на Косову и Метохији подржавајући њихов опстанак и сигурност у условима где се суочавају са свакодневним прогоном”, каже Мишкељин.

Иначе, према подацима до краја прошлог месеца, које је саопштио директор Канцеларија за КиМ Петар Петковић од доласка Куртија на власт забележено је 555 етнички мотивисаних инцидената. Оценивши да су изостале акције мисије Европске уније (Еулекс) на заштити Срба, Петковић је навео да закони које доноси званични Београд као вид подршке српском народу на Косову немају никакве везе са обавезама из Бриселског дијалога, већ су, како је рекао, директна последица и реакција на угњетавање Срба од стране приштинских власти.

Милош Гарић указао је управо да и поред бројних доказа злочини над Србима остају некажњени, али ће Србија наставити са предузимањем корака ка остваривању правде. „Нови нацрт закона и мере које је усвојила влада омогућиће држави Србији да професионално и одговорно приступи истраживању и процесуирању злочина почињених над Србима на КиМ”, рекао је Гарић и најавио да ће сваки конкретан случај бити детаљно обрађен, с циљем да се обезбеди правда за жртве и санкционишу починиоци. Гарић је такође указао на недостатак адекватне реакције међународних институција и привремених институција у Приштини, што је подстакло Србију да предузме конкретне кораке у заштити својих грађана и њихових права на Косову и Метохији.

Бура у Приштини

Мере Београда, којима се Србима пружа додатна социјална заштита и омогућује кривично гоњење за дела почињена на КиМ од 2008. године, Приштина је од првог дана окарактерисала као „акт агресије” и са тзв. Косова уследиле су бурне реакције.

Бивши судија тзв. уставног суда Кадри Криезиу нацрт закона Владе Србије о судској надлежности на Косову и Метохији оценио је међународноправном агресијом, пише „Косова прес”. Изнео је тврдњу да иницијатива Србије неће имати правни учинак на Косову и у Албанији, али да „постоји ризик за примењивост у другим земљама западног Балкана”. Одлуку Србије о овом нацрту закона сматра осветом правосудном систему на тзв. Косову, након потерница које су приштинске власти расписале за особама које су учествовале у сукобу у Бањској.