Невидљиви доносилац устава БиХ

Од првог дана преговора у Дејтону настала је пометња јер су хрватска и муслиманска делегација у свом преговарачком багажу донеле стратегију која је подразумевала да ће Срби и Слободан Милошевић, као и до тада, имати негативан став према свему.

„Слоба их је разбио на самом почетку, испољио је невиђену кооперативност”, сведочи у разговору за „Политику” Јован Ковачић, ондашњи шеф извештачке екипе Ројтерса из Дејтона.

Чак су и амерички извори саопштили да је био помало смешан потпуни крах преговарачке стратегије Загреба и Сарајева, због чега је изгубљено два-три дана, док се њихове делегације не саберу и не изађу с новим предлозима.

Једно од кључних питања у преговорима тицало се будућег устава Босне и Херцеговине, на чијем је нацрту, по речима Ковачића, месецима радио огроман тим врхунских америчких стручњака. Садржај предлога био је једна од најбоље чуваних дејтонских тајни.

Сове, осим што полећу у поноћ, изгледа да преузимају на себе и курирске послове, па је копија нацрта устава осванула у хотелској соби једног од ројтерсоваца.

„Неко нам је током ноћи потурио испод врата тај папир. Био је то дар са неба, у недељи гладној информација”, сећа се Ковачић. „Одмах смо почели анализу документа, а домаћини су тотално одлепили. Чак је било претњи да ће нам забранити извештавање због тешког кршења правила игре. Њима је било важно да сазнају одакле нам документ, а нама је највећи проблем био да утврдимо његову аутентичност, јер нисмо знали с које стране је стигао тај поклон. Шта ако је уваљотка?”

На то питање нико није могао ројтерсовцима да саопшти јасан одговор, све њихове особе за контакт „правиле су се луде”, а они никоме нису могли да покажу документ, нарочито не домаћинима. 

„У сваком случају, загризли смо метак и звали највеће светске стручњаке, да бар још неколико дана живимо с том причом. Ни данас не знам ко нам је ту копију дотурио”, каже Ковачић.

У хотелу у коме је његова екипа била смештена, налазила се и највећа дискотека у целом округу. Временом је постала омиљено место неформалног окупљања чланова делегација, а нарочито бодигардова који су бринули о вођама делегација. Спектакуларно је изгледало када се грле, љубе и заједно напијају ти љути непријатељи.”

 Дискотека, наравно, није била само место за каламбуре, што је препознао и локални „Дејтон тајмс”, који је једног дана известио да је министар иностраних послова БиХ Шаћирбеј дао оставку – Ројтерсу.

Саговорник нам појашњава да је екипа ове агенције радила 24 сата, у сменама. Једне ноћи, по окончаном послу, два сата после поноћи, у дискотеци је затекао Шаћирбеја који је чекао да Ројтерсу саопшти важну вест.

„Рекао нам је да је управо дао оставку Алији Изетбеговићу”, сећа се Ковачић и помиње Хариса Силајџића који уопште није био фокусиран на то да и сам пружи позитиван допринос завршетку дејтонских преговора, за разлику од других који нису штедели себе.

„Једини Силајџићев циљ био је да уклони свог главног ривала у босанским властима, Шаћирбеја, што му је коначно и успело. Настао је мали проблем, јер вест сазнајемо у дискотеци, после пола ноћи. Треба снимити Шаћирбеја, али да се не види да је мало ’изморен’. Зато су пробуђени врхунски стручњаци за осветљење и камермани, па смо колико-толико успели да га прикажемо у пристојном светлу. Под ознаком хитно пустили смо вест у свет, што је пробудило чланове делегација и новинаре који су себи приуштили мало спавања. Ујутро се испоставило да је Шаћирбеј ’заборавио’ да саопшти оставку Алији Изетбеговићу, па је овај то сазнао од Ројтерса.”

Отуда и онај наслов у „Дејтон тајмсу”.