Трампова екипа за трговински рат

Трампов повратак у Белу кућу одвија се у битно измењеним геополитичким, безбедносним, економским и технолошким условима данашњег времена. Трампа је испратио „кинески” вирус, а дочекала агресија на Украјину с Блиским истоком у пламену. Амерички председник познат по директним и отвореним разговорима, захтевима и жељама победоносно је најавио мир за 24 часа у Украјини. Погледајмо кога све председник Трамп планира у својој екипи за глобалне изазове.

Овако како стоје ствари, сви кандидати су лојални трамписти, који нису напустили њујоршког бизнисмена ни током најтежих дана и судских прогона. Свима је заједничка тврдорукашка линија према Кини. Кандидат за директора ЦИА Џон Ретклиф је некадашњи директор Националне обавештајне службе, познат по свом ауторском тексту „Кина је претња број један за националну безбедност”. Ретклиф је ишао у толико ситне детаље да је својих чувених 3Р – пљачка, копија и замена – квантификовао у рачуницу која каже да због Кине сваки Американац има 6.000 долара мање. Занимљива рачуница, која звучи врло „трамповски”. За њим следи саветник за националну безбедност Мајк Волц, окићени ветеран специјалних јединица и конгресмен с Флориде. Волц је познат по својим осцилацијама када је у питању карактер помоћи Украјини, али ни он нема недоумице кад је реч о Кини.

Прави млади, а врло искусни лав кандидат је за државног секретара сенатор Марк Рубио. Потомак емиграната с Кубе, ватрени подржавалац Израела и критичар Пекинга. Уколико наставимо даље да ређамо, видимо да највише глобалног одјека изазива ишчекивање приступа Русији. Сви ови људи окупљени су око идеје снажне, успешне и велике Америке. Никоме од њих патриотизам се не може оспорити. Синтеза њихових позиција је једноставна – Кина није такмичар већ изазивач за водећу глобалну позицију. Доналд Трамп може врло задовољно да протрља своје голферске шаке, Европска комисија данас спроводи његову политику из 2019. године. Још тада је Доналд Трамп упозоравао Европу на опасну зависност од руских енергената, наоружао Украјину кад то нико није смео, упозорио да Кина економију може да користи као оружје. Затим, ЕУ 2024. уводи царине на кинеску робу уз коментар да европски произвођачи немају шансу у односу на кинески систем државних субвенција. Америка је данас највећи извозник нафте и гаса.

Питање Украјине није толико економско, колико геостратешко, од пада Берлинског зида није било боље прилике да се Русија сведе на ниво регионалне силе. Запитајмо се хоће ли Доналд Трамп пружити другу шансу Русији. Врло вероватно неће јер то није у складу с економским интересима Америке. Ако је ЕУ комисија геополитичка, како рече Урсула фон дер Лајен, онда је Трампова постава геоекономска. Одјекују речи Џеј Ди Венса, који каже – не могу нас војно изазвати ни Кина ни Русија. Трамп је у првом победничком говору јасно подвукао америчку глобалну супериорност. Американци су на изборима одлучили како ће се водити економски рат.

У Србији влада велико одушевљење новим-старим станаром Беле куће. Председник Вучић нашао се међу првим светским лидерима који су разговарали с изабраним председником. Сама та чињеница говори о одличној стартној основи и добром позиционирању Србије. Сви предуслови за једну афирмативну акцију постоје. Србија се, исто као и Трамп, води геоекономским интересима, и таква политика доприноси сингапуризацији Србије. Председник Вучић непогрешиво разуме прагматизам Американаца. Менталитет новог естаблишмента добрим делом ће одржати западни Балкан на режиму аутопилота. Фактор Вашингтонског споразума је и прилика и претња. Србија се уздржала од имплементације 5Г мреже кинеског порекла. Позитиван развој српско-америчких односа није нарушен током Бајденове администрације. Србија је добила стратешко партнерство у области енергетике. Перспектива војне сарадње зависи од Конгреса. Још давне 2019. године Трамп је донео стратегију о критичним сировинама. Америка не жели да зависи од Кине у овој области. Србија са својим резервама литијума може да буде део америчког решења и да привуче инвестиције у области катода, батерија, аутомобила и рециклаже. Треба искористити трансакциони потенцијал председника Трампа. Ово питање не спада само у домен економије, поред неколико милијарди које су у игри, већ је и геостратешко опредељење. Америка, као и ЕУ, доноси инвестиције и тржиште. Трамп је у Белој кући, Србија је на потезу да крене у свеобухватан приступ од Конгреса, Пентагона, тинктенк заједнице, до самог Доналда Трампа.

Центар за стратешку анализу

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа