Trampova ekipa za trgovinski rat

Trampov povratak u Belu kuću odvija se u bitno izmenjenim geopolitičkim, bezbednosnim, ekonomskim i tehnološkim uslovima današnjeg vremena. Trampa je ispratio „kineski” virus, a dočekala agresija na Ukrajinu s Bliskim istokom u plamenu. Američki predsednik poznat po direktnim i otvorenim razgovorima, zahtevima i željama pobedonosno je najavio mir za 24 časa u Ukrajini. Pogledajmo koga sve predsednik Tramp planira u svojoj ekipi za globalne izazove.

Ovako kako stoje stvari, svi kandidati su lojalni trampisti, koji nisu napustili njujorškog biznismena ni tokom najtežih dana i sudskih progona. Svima je zajednička tvrdorukaška linija prema Kini. Kandidat za direktora CIA Džon Retklif je nekadašnji direktor Nacionalne obaveštajne službe, poznat po svom autorskom tekstu „Kina je pretnja broj jedan za nacionalnu bezbednost”. Retklif je išao u toliko sitne detalje da je svojih čuvenih 3R – pljačka, kopija i zamena – kvantifikovao u računicu koja kaže da zbog Kine svaki Amerikanac ima 6.000 dolara manje. Zanimljiva računica, koja zvuči vrlo „trampovski”. Za njim sledi savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Volc, okićeni veteran specijalnih jedinica i kongresmen s Floride. Volc je poznat po svojim oscilacijama kada je u pitanju karakter pomoći Ukrajini, ali ni on nema nedoumice kad je reč o Kini.

Pravi mladi, a vrlo iskusni lav kandidat je za državnog sekretara senator Mark Rubio. Potomak emigranata s Kube, vatreni podržavalac Izraela i kritičar Pekinga. Ukoliko nastavimo dalje da ređamo, vidimo da najviše globalnog odjeka izaziva iščekivanje pristupa Rusiji. Svi ovi ljudi okupljeni su oko ideje snažne, uspešne i velike Amerike. Nikome od njih patriotizam se ne može osporiti. Sinteza njihovih pozicija je jednostavna – Kina nije takmičar već izazivač za vodeću globalnu poziciju. Donald Tramp može vrlo zadovoljno da protrlja svoje golferske šake, Evropska komisija danas sprovodi njegovu politiku iz 2019. godine. Još tada je Donald Tramp upozoravao Evropu na opasnu zavisnost od ruskih energenata, naoružao Ukrajinu kad to niko nije smeo, upozorio da Kina ekonomiju može da koristi kao oružje. Zatim, EU 2024. uvodi carine na kinesku robu uz komentar da evropski proizvođači nemaju šansu u odnosu na kineski sistem državnih subvencija. Amerika je danas najveći izvoznik nafte i gasa.

Pitanje Ukrajine nije toliko ekonomsko, koliko geostrateško, od pada Berlinskog zida nije bilo bolje prilike da se Rusija svede na nivo regionalne sile. Zapitajmo se hoće li Donald Tramp pružiti drugu šansu Rusiji. Vrlo verovatno neće jer to nije u skladu s ekonomskim interesima Amerike. Ako je EU komisija geopolitička, kako reče Ursula fon der Lajen, onda je Trampova postava geoekonomska. Odjekuju reči Džej Di Vensa, koji kaže – ne mogu nas vojno izazvati ni Kina ni Rusija. Tramp je u prvom pobedničkom govoru jasno podvukao američku globalnu superiornost. Amerikanci su na izborima odlučili kako će se voditi ekonomski rat.

U Srbiji vlada veliko oduševljenje novim-starim stanarom Bele kuće. Predsednik Vučić našao se među prvim svetskim liderima koji su razgovarali s izabranim predsednikom. Sama ta činjenica govori o odličnoj startnoj osnovi i dobrom pozicioniranju Srbije. Svi preduslovi za jednu afirmativnu akciju postoje. Srbija se, isto kao i Tramp, vodi geoekonomskim interesima, i takva politika doprinosi singapurizaciji Srbije. Predsednik Vučić nepogrešivo razume pragmatizam Amerikanaca. Mentalitet novog establišmenta dobrim delom će održati zapadni Balkan na režimu autopilota. Faktor Vašingtonskog sporazuma je i prilika i pretnja. Srbija se uzdržala od implementacije 5G mreže kineskog porekla. Pozitivan razvoj srpsko-američkih odnosa nije narušen tokom Bajdenove administracije. Srbija je dobila strateško partnerstvo u oblasti energetike. Perspektiva vojne saradnje zavisi od Kongresa. Još davne 2019. godine Tramp je doneo strategiju o kritičnim sirovinama. Amerika ne želi da zavisi od Kine u ovoj oblasti. Srbija sa svojim rezervama litijuma može da bude deo američkog rešenja i da privuče investicije u oblasti katoda, baterija, automobila i reciklaže. Treba iskoristiti transakcioni potencijal predsednika Trampa. Ovo pitanje ne spada samo u domen ekonomije, pored nekoliko milijardi koje su u igri, već je i geostrateško opredeljenje. Amerika, kao i EU, donosi investicije i tržište. Tramp je u Beloj kući, Srbija je na potezu da krene u sveobuhvatan pristup od Kongresa, Pentagona, tinktenk zajednice, do samog Donalda Trampa.

Centar za stratešku analizu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista