Народна банка помаже задуженим грађанима

Олакшице у отплати кредита нису никакав поклон и зато грађани који су се задужили морају добро да размисле и израчунају шта им се највише исплати. То је порука која стиже из Народне банке Србије.

На шта све грађани морају да обрате пажњу ако се одлуче за неку од олакшица.

Највеће интересовање ће вероватно бити за продужење рока отплате кредита. Тиме се увећава обавеза, али је добро да постоји и таква могућност за оне који имају тешкоће да тренутно редовно отплаћују рате, каже вицегувернер НБС Мира Ерић-Јовић. 

Да би дужницима олакшала одлучивање, Народна банка сачинила је неколико модела симулације.

Онима који желе да продуже отплату без конверзије валуте, износ рате зависиће од времена које је протекло од почетка отплате до тренутка када се продужава. При томе треба имати у виду, упозорила је Ерић, да валутни ризик и даље постоји. Уколико се продужава рок индексираном кеш кредиту, мора бити конвертован у динарски.

Грађани који су узели кредит у страној валути, а сада би да га „пребаце” у динарски морају да рачунају на еквивалентну камату за домаћу валуту која ће годинама у отплати расти.

До сада су камате биле око 20 одсто, али су, зависно од банке, тренутно од 24 до 36 одсто. Инфлација је око 10 одсто, па прво треба видети коју камату банка нуди за динарску позајмицу.

– Ниже камате у овој години нису нужно подразумевале јефтиније кредите – нагласила је вицегувернер Ерић. Поред каматног, велики удео имао је и валутни ризик. Само у октобру динар је ослабио у односу на евро више од 10 одсто, док је швајцарски франак ојачао чак више од 20 одсто.

Током ове године знатно су се смањиле повољности за оне који су се раније задужили у францима.

Однос франак – евро 30. јуна износио је 1,60 док је 30. септембра био 1,57, а 30. октобра – 1,46, да би 20. новембра био 1,51.

Франак је за четири месеца ојачао за седам-осам одсто и кад се прерачуна види се да за исту количину швајцарца сада треба издвојити више евра. Ипак, даља дугорочна кретања је тешко предвидети.

На примеру просечног стамбеног кредита од 35.000 евра индексираног у тој валути и швајцарцима, који је узео грађанин са месечном зарадом од 50.000 динара, види се колико се изменила висина рате. Само током октобра раст рате кредита у швајцарицима био је осам процентних поена већи него код зајма у еврима, док је током ове године оптерећеност зараде отплатом кредита била готово идентична.

Једно је сигурно. Онима који тренутно имају новац исплати се превремено, макар и делимично, да отплате кредит, без плаћања пенала. Нарочито дугорочни стамбени зајам где се у првих десет година отплате највећи део рате односи на камату, а тек мањи на основни дуг. Истовремено, уштедеће и трошак провизије јер банке зарачунавају од 1,5 до три одсто на износ главнице који се враћа. До сада је услов за раније враћање кредита био да прође бар пет година.

НБС очекује да банке обрачунавају фер камате и марже на кредите који се конвертују у другу валуту и нада се да поједине банке неће примењивати најновије „папрене” камате за клијенте који буду желели да замене кредите индексиране у страној валути у динарске.