Колико расне поделе утичу на избор америчких председника

Специјално за „Политику”
Вашингтон ‒ У Сједињеним Државама живи око 335 милиона становника, од тога на белачку популацију отпада око 60 одсто, на Латиноамериканце 19 одсто, а на афроамеричко становништво 12 процената, а азијско око 5,5 одсто. Прираштај белачког становништва опада, а осталих мањина расте. Према неким прогнозама, до 2026. белачка деца ће у САД постати мањинска.

То означава и промену бирачког изборног тела која ће, како се очекује, ићи више у прилог црнопутих кандидата. Нормално је очекивати да ће такви гласачи бирати кандидате сличне њима, ако ништа друго оно из разлога осећања блискости и поверења. Наравно, не треба потценити ни важност страначких и идеолошких опредељења, али су она често од секундарне важности у поређењу са расном, па и етничком припадношћу где често преовлађују емоције, а не логика. Парадокс је да те спољне, неки би рекли површне наклоности, неретко играју пресудну улогу у политици. При томе су тамнопути углавном у урбаним, градским подручјима, а белци у руралним пределима, који су изолованији и сиромашнији. Одлука Џозефа Бајдена да широм отвори границу према Мексику и дозволи илегални улазак милиона емиграната донета је углавном из два разлога ‒ да се увезе јефтина радна снага ради још већег богаћења оних који су већ богати и промени изборна слика у прилог демократа. Доналд Трамп, међутим, тврди да илегални мигранти заузимају радна места староседеоцима, Афроамериканцима, Хиспаноамериканцима, па и мање стручним или образованим белцима. То ствара друштвену поделу и напетости, са којима политичари манипулишу.

Могло би се рећи да се Трамп бори колико за конзерватизам и Републиканску странку, толико, неки кажу, и за утицајнију белачку популацију, а кроз њу и за своје програме, политику и прогрес републиканаца. Трампово питање да ли је Камала Харис „индијског или америчкоафричког порекла”, моментално је изазвало и створило једну од доминантних тема председничких избора ‒ расну карту. Тиме се поставља питање да је Трамп овом можда безазленом или пак намерно провокативном изјавом желео да придобије већи број белачких гласова и тако смањи број либерално-демократски оријентисаних бирача за Харисову, указујући на њен расни идентитет.

И у случају Барака Обаме који је био први афроамерички председника, а затим и Камале Харис, која је прва жена и уз то тамнопута потпредседница и председнички кандидата, били су видљиви њихови апели пре свега „обојеним” бирачима, мада је у победи Обаме одлучујући фактор био белачки глас, што би највероватније било и у случају победе Харисове, узимајући у обзир састав америчке популације.