Затварање либанског фронта

Један блискоисточни фронт је на путу да буде уклоњен. Израел и Либан сасвим су близу да прихвате амерички предлог прекида ватре у рату између Израела и Хезболаха који је трајао близу 14 месеци, однео 3.750 жртава, разорио југ Либана и предграђа Бејрута, а стотине хиљада људи са обе стране границе послао у избеглиштво.

Председници САД и Француске, Џозеф Бајден и Емануел Макрон, објавиће декларацију о примирју на 60 дана током кога ће израелске снаге и војска Хезболаха напустити подручје либанског југа, омогућавајући распоређивање око 5.000 припадника регуларне либанске армије који ће заједно са мировним снагама УН (мисија Унифил) надгледати поштовање споразума.

Дипломатско решење заснива са на резолуцији 1701 Савета безбедности УН, којом је прекинут рат Израела и Хезболаха лета 2006. Тај документ предвиђа повлачење Хезболаха најмање 30 километара од границе са Израелом, северно од реке Литани, њихово разоружавање, као и обавезу Израела да поштује територијални интегритет Либана. Обе стране су током протеклих 18 година кршиле одредбе резолуције.

Аналитичари оцењују да су либанска влада и армија сувише слаби да би неутрализовали војну моћ Хезболаха и да би сваки покушај њиховог разоружавања могао да води новом грађанском рату. Оцена је да само Иран, као највећи савезник шиитске милиције, може да гарантује да ће организација поштовати споразум са Израелом, али и обезбедити огроман утицај Хезболаха на политички живот Либана.

Израелски амбасадор у УН изјавио је да ће Израел задржати право да удари по југу Либана у случају кршења споразума. Бејрут је против те одредбе и тврди да је она избачена из нацрта споразума, али израелски званичници кажу да постоји посебан договор са САД који им гарантује право на акцију у случају „непосредне претње”. Израел захтева да се обезбеди „нулта толеранција” било какве претње Хезболаха, изјавио је министар одбране Израел Кац.

Хезболаси су први наговестили спремност за прекид ватре. Како се проиранска паравојна милиција налази на вашингтонском списку терористичких организација, у њихово име преговарао је шиитски председник либанског парламента Набих Бери.

„Разговори су били конструктивни и верујемо да ова трајекторија води у позитивном правцу, али ништа није готово док све није готово”, изјавио је представник за националну безбедност Беле куће Џон Кирби.

У Бејруту је прошле недеље боравио одлазећи шеф европске дипломатије Ђузеп Борељ, који је касније изјавио да не постоје оправдања за неспровођење договора, додајући да би притисак морао да буде фокусиран на Израел.

Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху је дуго одбијао прекид ватре суочен са отпором радикалних партнера своје коалиције који захтевају наставак војне кампање. Министар за националну безбедност Итамар Бен-Гвир, један од ултрадесничара, упутио је поруку да споразум значи „пропуштање историјске прилике да се искорене Хезболаси”.

Израелски кабинет безбедности ипак је јуче одобрио текст споразума што се оцењује као уступак будућем председнику Доналду Трампу који је изразио жељу да се непријатељства на југу Либана прекину пре него што он 20. јануара ступи на дужност. Откако је отпочео копнену офанзиву у септембру, Израел је десетковао лидерство Хезболаха ликвидирајући генералног секретара Хасана Насралаха и друге команданте, али није успео да заустави њихове ракетне бараже. Према израелским изворима, у тим нападима је погинуло 45 цивила, док су у борбама са Хезболасима убијена најмање 73 израелска војника.

Споразум предвиђа формирање међународног комитета за његово надгледање, којим би председавале САД. Либан је званично затражио да буде укључена Француска, али Израел је то покушавао да спречи имајући у виду отпор премијера Нетанјахуа после низа критика које му је председник Макрон упутио око вођења рата у Гази.

У време када су из Бејрута и Јерусалима почели да стижу сигнали да је споразум прихватљив, обе стране су интензивирале војне операције како би ојачале позиције док су дипломате финиширале споразум. Израел је вршио ударе у дубини либанске територије, а у суботу је извршио најсмртоноснији напад на центар Бејрута у коме је страдало најмање 29 особа, укључујући и децу. Јуче је баражом у само 120 секунди ударио на густо насељена јужна предграђа.

Хазболаси су у недељу извршили напад са око 250 пројектила на север и централне делове Израела, укључујући и Тел Авив, а напади су настављени и јуче. Примирје би требало да омогући повратак више од милион Либанаца расељених са југа, као и 60.000 Јевреја који су напустили насеља у Галилеји према граници са Либаном. Либерални кругови у Израелу поздрављају примирје, али тврде да Нетанјахуова влада нема план повратка расељених.

САД, као иницијатор споразума, и Француска, која је од колонијалних времена патрон Либана, имаће највећу улогу у обнови инфраструктуре уништене током интензивних израелских бомбардовања и ракетирања последња два месеца.

Примирје у Либану свакако није добра вест за Палестинце у појасу Газе. Хезболаси су конфликт са Израелом отворили у знак солидарности, али су под притиском либанске јавности, спољних сила и сопствених губитака кренули путем сепаратног мира. Преговори о прекиду ватре у Гази и ослобађању преосталих јеврејских талаца су недељама замрзнути. Палестинци се осећају одбаченим.