Зашто је Руте изабрао да се прво сретне са Ердоганом

Турска у спољној политици наставља да игра на две карте – и на НАТО и на Русију. У размаку од само неколико часова председник Реџеп Тајип Ердоган је разговарао телефоном са руским лидером Владимиром Путином и кратко после тога угостио је новог генералног секретара НАТО-а Марка Рутеа, који је само месец дана после устоличења стигао у Анкару, прву земљу коју је посетио откако је дошао на чело војне алијансе.

„У све немирнијем и непредвидљивијем свету, турски допринос колективној безбедности је од непроцењиве важности”, изјавио је генерални секретар НАТО-а после дужег разговора са Ердоганом. Током посете Анкари он се срео и са министром одбране Јашаром Гулером и шефом дипломатије Хаканом Фиданом.

Турска је једина НАТО земља која има сталне контакте и са Москвом и са Украјином. Кратко уочи посете Ердоган је телефоном разговарао са председником Русије Владимиром Путином о, како је речено у Анкари, даљем унапређењу билатералне сарадње Турске и Русије, пре свега у области трговине, енергетике и туризма. Медији у Истанбулу су једно време најављивали скору посету председника Русије Анкари, али је она очигледно одложена за нека „безбеднија времена”.

Турска од почетка сукоба у фебруару 2022. године игра на две карте: подржава територијални интегритет Украјине, али није увела санкције Москви и због тога је често на удару критика у НАТО-у и Европској унији. Ердоган се на то много не осврће. У Анкари истичу да не желе да угрожавају интересе своје земље која има веома развијену економску сарадњу са Русијом, поготово у области енергетике. Ердоган се срео са Путином почетком октобра у Казању у оквиру састанка земаља БРИКС-а.

Током разговора са Рутеом, председник Турске је прозвао НАТО савезнике да „ураде више у борби против ’курдских терориста’” – припадника забрањене Радничке партије Курдистана (ПКК), који су, како се тврди у Анкари, нашли уточиште у многим савезничким земљама на западу Европе и у Америци. У влади посебно оптужују Вашингтон, који подржава и наоружава курдске терористе у северној Сирији, јер се тамо боре против радикалних исламиста. У турској влади тврде да су они терористи који из суседне земље угрожавају безбедност цивила који живе у југоисточној Анадолији, пограничном делу Турске према Сирији.

На састанку у Анкари било је речи и о „рестриктивној политици” западних савезника према уласку Турске у Европску унију. Иако је водећи члан војне алијансе, Анкара већ четврт века има статус кандидата за улазак у ЕУ. Она је и даље на самом почетку пошто је савезници оптужују да не поштује владавину права и да влада у Анкари прогони политичке противнике.

Током разговора у Анкари посебно је било речи о ситуацији у Украјини, која је већ две године у ратном превирању. Упркос критикама које стижу из Брисела и Вашингтона, Турска одржава редовне контакте и са Москвом и са Кијевом. Она подржава територијални интегритет и суверенитет Украјине, којој испоручује дронове „бајрактар”, али одбија да уведе санкције Москви, пошто би то угрозило њене интересе поготово када је реч о снабдевању земље нафтом и гасом, који сада углавном стиже из Русије.

Како извештавају истанбулски медији, Ердоган је критиковао Белу кућу због одлуке да дозволи Украјини да користи америчке ракете дугог домета за нападе на циљеве унутар Русије. „То ће још више запалити конфликт између две земље”, упозоравају у Анкари.

Турска и даље покушава да посредује у сукобу између Кијева и Москве, који може да угрози и друге земље у региону, поготово оне које излазе на Црно море, међу којима је и Турска.