О тајнама дипломатије

Предавање „Тајне дипломатије” Живадина Јовановића, председника Београдског форума за свет равноправних и бившег министра спољних послова СРЈ, одржано је јуче у просторијама Универзитета Сингидунум. Дипломатија је посао који захтева највећу професионалну и патриотску одговорност, рекао је Јовановић на почетку. „Где год се кретали носите са собом име Србија и целокупност интереса које она има на међународном плану. Врло често су дипломате у ситуацији да сами процењују шта је интерес земље. Нема ситуација које се понављају, свака је за себе новост”, поручио је он и истакао да је за посао дипломате важна безбедноста култура јер су ови службеници, према његовим речима, „често предмет опсервације разних служби”.

„Октобра 2000. су дошле дипломате које су рекле не треба нам безбедност, сви су сад пријатељи Србије, али ни брат брату не говори све, тако ни народи и државе. Слушали смо сви како Американци прислушкују лидере својих савезника. Илузорно је како је поступила такозвана демократска власт те 2000. године и још увек се нисмо од тога опоравили”, казао је Јовановић и истакао да је неопходно познавање историје. „То не значи затварање према онима који су били наши непријатељи али не значи ни заборав. Кад причамо о заједничким вредностима, рецимо са ЕУ. То није све баш тако како се чини, врендости ЕУ укључују и њихово колонијално искуство, а поготово експанзионизам. Има ли Србија колонијално искуство – не баш. Треба прво видети која су искуства иста, која различита каква је њихова пропорција и онда тражити простор за поверење”, казао је он и додао да је задатак дипломате да улази у корен сваког проблема.

„Мени смета што говоримо о сукобу у Украјини, а не говоримо о коренима сукоба. Наш интерес је да говоримо о томе, а корен је угрожавања Руса у Украјини. Имамо проблем сличне врсте са Србима на Косову, свакодневно их малтретирају и понижавају, јер знају да је НАТО изнад њих. И они знају да Србија нема војну силу да их заустави, али Русија има”, навео је Јовановић и додао да је за дипломату неопходна способност препознавања интереса земље и нације у свакој ситуацији.

„Потребно је знати како се промене на светском плану одражавају на нашу земљу. Мислим да смо се као држава мало опустили, време је да почнемо да размишљамо на начин који више одговара савременим трендовима”, рекао је он и на питање да ли наша држава ради све што може како би народ на Косову живео боље, казао је да је потребна јаснија артикулација захтева Србије.

„По Резолуцији 1244 сва протерана лица имају право на достојанствен повратак на своја имања и домове а тај део резолуције је примењен на све осим на српски народ. Србија мора тај захтев да обнови. Не може бити признања или делимичног признања, лично мислим да Охридски и Бриселски споразум нису у складу са Резолуцијом 1244 и Повељом УН и Уставом Србије. Ми не смемо бити западни партнер у рушењу Резолуције 1244”, закључио је Јовановић.