Петак, 05.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мистеризне магле Голубачке тврђаве

Мистеризне магле Голубачке тврђаве
(Фотографије Драган Трифуновић)

Ко држи Голубачки град, тај контролише све што Дунавом пролази између запада и истока. Тако је било током бурне историје овог мистичног места, сада једног од најзначајнијих туристичких локалитета на мапи Србије. Мистерија овог места траје колико и сам град – вековима. Није познато ко је први подигао ово средњoвековно утврђење на обали Дунава, а помиње се да су у њему били Угари око 1335. године, али настало је раније.

Изузетне фотографије овог мистичног места ових магловитих дана направио је дроном Драган Трифуновић.

Има неколико предања како је Голубачки град добио име, каже Искра Максимовић, директорка Друштва „Голубачки град” д. о. о.

Једно је да је принцеза Јелена била заточена у Шешир-кули. Заточеница је хранила голубове јер јој је то био једини контакт са спољним светом, па је тако и град назван по овим птицама. Друга легенда каже да је неки турски заповедник бацио око на лепу мештанку Голубану, која му није узвратила љубав. За казну је везана за стену која је штрчала из Дунава како би се покајала. Ту је и скончала. Стена Бабакај (на турском: покај се) и даље вири из Дунава. И ова прича је могла да буде разлог како је настало име утврђеног града.

– До данас Голубачки град посетило је више од 190.000 људи, овде је пристало око 200 бродова, крузера, а биће их још. Прошле године овај значајан историјски локалитет посетило је око 200.000 туриста. То значи да смо међу пет најзначајнијих туристичких места у Србији. За ово треба да се захвалимо и Европској унији, која је са 8.560.000 евра помогла обнову утврђења и, наравно, Републици Србији, која је тада дала око милион евра за обнову, а помаже и данас – каже Искра Максимовић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.