Нови почетак краљице трговине

"Важна је љубав, све остало имају Робне куће ’Београд’", била је једна од ударних реклама која се пре неколико деценија вртела уочи другог "Дневника". Последњих десетак година, место где се пазарило све, "од игле до локомотиве", изгледа да је пратила само лоша пропаганда. Незадовољни радници, смењени директори и разочарани купци ширили су приче о стечају и пропасти некадашње краљице трговине, која је у готово свим главним градовима некадашње републике заузимала централне тргове. Од старе славе остало је 140 милиона евра дуга, који ће од продаје бити враћени повериоцима.

А о томе колико је за срце ондашњих потрошача прирасла ова трговинска кућа данас сведочи и то да је увршћена у интернет-издање "Лексикона Ју митологије". Међу коментарима посетилаца, залутали су и утисци извесне Катарине која се носталгично присећа рекламе која се емитовала крајем сваког лета.

"Спремају се школе беле за учење и за рад, срећно, срећно свима желе Робне куће Београд", написала је она и додала да и дан-данас певуши ове стихове. Иако бивши трговински гигант на тржишту већ годинама не постоји, на Интернету Робне куће "Београд" још живе. Ово предузеће чак има и своју електронску адресу. Истини за вољу, а судећи према садржају, интернет-сајт сигурно није ажуриран последњих неколико година.

Предузеће је настало у јануару 1966. године, спајањем трговинских предузећа "Београд", "Нама", "Грамаг" и "Модна кућа". Седамдесетих и осамдесетих година широм бивше Југославије грађени су велики тржни центри, по угледу на светске.

Они старији купци сећају се и тога, да су као по неком правилу, на првом спрату, обично могли да набаве дугмад, конац за хеклање, плетење и шивење. Лети су се у излозима налазили купаћи костими, а зими џемпери и капути. Други спрат био је резервисан за белу технику, на полицама у такозваном музичком ћошку биле су поређане грамофонске плоче и касете, углавном домаће продукције.

"Седамдесетих година прошлог века куповало се на велико и готово да се није могло ући у београдске Робне куће. Поготово је викендом била гужва јер су долазиле читаве породице из околних места у набавку, а већи је кркљанац био само за време Новогодишњег вашара", записала је 2002. године читатељка недељника "Време".

Већ средином деведесетих, продавачице су све мање звецкале касом, а осиромашени потрошачи све више добовали ситнином. На тржишту се стидљиво помаљала конкуренција, ницали су модерни тржни центри, а на улицама су се развлачиле картонске кутије и безобразно се ширила сива економија.

Менаџмент је почео и са изнајмљивањем појединих делова трговинских објеката, али целих етажа. Тада је, наводно, и син бившег председника Марко Милошевић добио своју шансу да се промовише као козметичар у просторијама на Теразијама у којој је отворио ексклузивну парфимерију "Скандал".

Већ у јуну 1995. године уведен је предстечајни поступак, који је трајао седам година, све до коначног увођења стечаја, 15. маја 2002. године. У међувремену, дуговања предузећа су се по основу камата увећавала.

Радницима некадашњег трговинског гиганта се све време чинило да је процењена вредност имовине веома потцењена, имајући у виду да се она састоји од 39 робних кућа са више од 239.000 квадрата у 30 градова.

Непосредно уочи продаје у јавности су се често, осим незадовољних радника и синдикалаца, оглашавали и бивши власници. Робна кућа у Кнез Михаиловој улици број 5, површине четири хиљаде квадрата припадала је породици Радојловић, па један од наследника, Младен Комадинић потражује овај објекат. У Мрежи за реституцију кажу да наследници Робне куће "Митић" у Кнез Михаиловој 41 такође траже враћање дедовине, али и потомци породице Гарашанин, која је у истој улици била власник објекта са бојем 43. Ова два објекта имају око седам хиљада квадрата.
Аница Николић

--------------------------------------------------------------------------

"Верано" или МИГ

Иза понуде "Верана", званичног победника на надметању за Робне куће "Београд", како се јуче могло незванично сазнати, стоји грчки инвестициони фонд Marfin Investment Group (МИГ).

Иначе, према за сада доступним информацијама, овај фонд је део грчке корпорације "Marfin Popular Bank", и сем чисто финансијских, банкарских трансакција бави се и улагањима у инфраструктуру, пре свега у телекомуникације и здравство. Један од највећих инвеститора у компанији је инвестициони фонд "Dubai Financial Group".

Ако је судити по јучерашњим незваничним информацијама и летошњим најавама експанзионистичких планова у региону југоисточне Европе, куповина Робних кућа део је најављених инвестиција овог фонда у Србији. Како је пренео "Фајненшел тајмс", према информацијама из Бугарске, МИГ планира да у аквизиције компанија у Бугарској, Грчкој и Србији уложи 15 милијарди евра, "наступајући као јавни инвестициони фонд са транспарентном структуром извођења операција".

Стога, је МИГ 12. јула ушао у нову емисију акција вредну 5,19 милијарди евра ради прикупљања средстава за најављене акције у региону, пише на званичном сајту овог фонда.
В. Јеличић