ЕУ је схватила вољу српског народа

Када сам од потпредседника владе Божидара Ђелића добио примерак Националног програма за интеграцију Србије у Европску унију био сам задивљен. Не само да је тај програм плод рада буквално стотина службеника Владе Србије већ је и јасан израз снажне воље српског народа да постане део европске матице, као и јаког проевропског консензуса. Јасно је да Србија види своју будућност у Европској унији, као једином успешном начину да обезбеди дуготрајну политичку стабилност и економско благостање.

Овај програм и напори које је Србија предузела протеклих месеци значе да је српска влада чула глас српског народа. То је доказано јасним појачањем сарадње Србије са Трибуналом у Хагу, што је довело до изручења Радована Караџића и Стојана Жупљанина том суду. Србија је додатно потврдила своју решеност писањем нацрта неколико кључних закона у области интеграције у ЕУ и одлуком да примењује Привремени споразум, чак и пре него што је одлуку о томе донела ЕУ. Тиме Србија шаље снажну позитивну поруку Европској унији да мисли озбиљно и да је спремна да засуче рукаве. Коначно, Србија је остварила снажан економски раст у прошлих дванаест месеци и начинила значајан напор да успостави тржишну економију. То је врло позитивно и омогућиће земљи да добије пуну корист од ближе економске интеграције са ЕУ.

У Националном програму за интеграцију наведено је шта Србија треба да уради да би усвојила европска правила у свим областима. Прихватање европских правила тежак је и дуг – и технички и политички – процес, а подразумева дубоки преображај друштва и администрације. Међутим, крајњи исход је стабилна демократија и тржишна економија која може да издржи разне турбуленције. То чека Србију – тежак пут да стигне до ЕУ, али и вредна награда у облику коначног и неповратног учешћа у породици европских народа. А ово има посебно значење за све у Србији – једнака права и шансе.

Искуство из прошлости показало је да процес приближавања Европској унији доприноси и побољшању услова за пословање и улагање у Србију. Поштовање заједничких вредности и правила ЕУ – у областима као што су конкуренција, државна помоћ, јавне набавке, слободно кретање капитала, социјална права, заштита потрошача или заштита околине – најбоља је гаранција економског успеха.

Европска унија је схватила вољу српског народа. Комисија је јасно поручила Европском савету да Привремени споразум о придруживању треба да ступи на снагу одмах, укључујући и трговинске одредбе. А у последњем извештају о напретку, Комисија је признала напредак Србије ка чвршћој европској интеграцији, будућој примени Привременог споразума, условима за стицање статуса кандидата и изгледима за либерализацију визног режима.

Ипак, односе ЕУ и Србије не можемо посматрати без узимања у обзир тренутне ситуације у свету. Предстојећи период биће наравно веома изазован за нас, пошто се суочавамо са последицама глобалног финансијског метежа. Изазови за светску економију су огромни. Али оптимиста сам и верујем да ће Србија и ЕУ донети одлуке неопходне да преброде ову олују. Важно је да ова економска криза не поремети процес придруживања и европску перспективу Србије.

Стабилност Балкана изузетно је значајна за ЕУ. Балкан је срце Европе, и европска стабилност није одржива без стабилног и напредног Балкана. А стабилност на Балкану није могућа без стабилне Србије.

Зато је снажан интерес Европске уније да Србију учврсти у породицу европских нација.

(Гинтер Ферхојген је потпредседник Европске комисије задужен за предузетништво и индустрију. Он данас долази у Београд где ће се састати са премијером Мирком Цветковићем и потпредседником владе Млађаном Динкићем.)