EU je shvatila volju srpskog naroda

Kada sam od potpredsednika vlade Božidara Đelića dobio primerak Nacionalnog programa za integraciju Srbije u Evropsku uniju bio sam zadivljen. Ne samo da je taj program plod rada bukvalno stotina službenika Vlade Srbije već je i jasan izraz snažne volje srpskog naroda da postane deo evropske matice, kao i jakog proevropskog konsenzusa. Jasno je da Srbija vidi svoju budućnost u Evropskoj uniji, kao jedinom uspešnom načinu da obezbedi dugotrajnu političku stabilnost i ekonomsko blagostanje.

Ovaj program i napori koje je Srbija preduzela proteklih meseci znače da je srpska vlada čula glas srpskog naroda. To je dokazano jasnim pojačanjem saradnje Srbije sa Tribunalom u Hagu, što je dovelo do izručenja Radovana Karadžića i Stojana Župljanina tom sudu. Srbija je dodatno potvrdila svoju rešenost pisanjem nacrta nekoliko ključnih zakona u oblasti integracije u EU i odlukom da primenjuje Privremeni sporazum, čak i pre nego što je odluku o tome donela EU. Time Srbija šalje snažnu pozitivnu poruku Evropskoj uniji da misli ozbiljno i da je spremna da zasuče rukave. Konačno, Srbija je ostvarila snažan ekonomski rast u prošlih dvanaest meseci i načinila značajan napor da uspostavi tržišnu ekonomiju. To je vrlo pozitivno i omogućiće zemlji da dobije punu korist od bliže ekonomske integracije sa EU.

U Nacionalnom programu za integraciju navedeno je šta Srbija treba da uradi da bi usvojila evropska pravila u svim oblastima. Prihvatanje evropskih pravila težak je i dug – i tehnički i politički – proces, a podrazumeva duboki preobražaj društva i administracije. Međutim, krajnji ishod je stabilna demokratija i tržišna ekonomija koja može da izdrži razne turbulencije. To čeka Srbiju – težak put da stigne do EU, ali i vredna nagrada u obliku konačnog i nepovratnog učešća u porodici evropskih naroda. A ovo ima posebno značenje za sve u Srbiji – jednaka prava i šanse.

Iskustvo iz prošlosti pokazalo je da proces približavanja Evropskoj uniji doprinosi i poboljšanju uslova za poslovanje i ulaganje u Srbiju. Poštovanje zajedničkih vrednosti i pravila EU – u oblastima kao što su konkurencija, državna pomoć, javne nabavke, slobodno kretanje kapitala, socijalna prava, zaštita potrošača ili zaštita okoline – najbolja je garancija ekonomskog uspeha.

Evropska unija je shvatila volju srpskog naroda. Komisija je jasno poručila Evropskom savetu da Privremeni sporazum o pridruživanju treba da stupi na snagu odmah, uključujući i trgovinske odredbe. A u poslednjem izveštaju o napretku, Komisija je priznala napredak Srbije ka čvršćoj evropskoj integraciji, budućoj primeni Privremenog sporazuma, uslovima za sticanje statusa kandidata i izgledima za liberalizaciju viznog režima.

Ipak, odnose EU i Srbije ne možemo posmatrati bez uzimanja u obzir trenutne situacije u svetu. Predstojeći period biće naravno veoma izazovan za nas, pošto se suočavamo sa posledicama globalnog finansijskog meteža. Izazovi za svetsku ekonomiju su ogromni. Ali optimista sam i verujem da će Srbija i EU doneti odluke neophodne da prebrode ovu oluju. Važno je da ova ekonomska kriza ne poremeti proces pridruživanja i evropsku perspektivu Srbije.

Stabilnost Balkana izuzetno je značajna za EU. Balkan je srce Evrope, i evropska stabilnost nije održiva bez stabilnog i naprednog Balkana. A stabilnost na Balkanu nije moguća bez stabilne Srbije.

Zato je snažan interes Evropske unije da Srbiju učvrsti u porodicu evropskih nacija.

(Ginter Ferhojgen je potpredsednik Evropske komisije zadužen za preduzetništvo i industriju. On danas dolazi u Beograd gde će se sastati sa premijerom Mirkom Cvetkovićem i potpredsednikom vlade Mlađanom Dinkićem.)