Топла тачка смрзавања

Да ли ће се поновно заоштравање српско–хрватских односа одразити и на културну размену између Србије и Хрватске. У којој мери су хрватски уметници заступљени на нашој уметничкој сцени, а колико на ондашњој културној мапи има наших гостовања. Најзад, има ли култура границе, јер изнова слушамо како су универзалне вредности те које, пре дипломатије, успостављају везе и граде „мостове”.

Коментаришући ова питања, амбасадор Хрватске у Београду Тончи Станичић оценио је, у изјави Танјугу,даће се културна сарадња између Србије и Хрватске развити боље када обе државе буду спремне да подупру такозване капиталне културне пројекте.

– Култура је увек налазила свој пут, чак и у временима која су била заиста тешка, јер ова данашња не сматрам тешким. Тренутни застој или стагнација у развоју билатералних односа није толико дубока као што то можда изгледа на први поглед. Ја верујем да је она мотивисана у великој мери унутрашњополитичким разлозима и да није толико дубока. Пуно разлога то показује, а највише културна сарадња која се развија боље него икада. Можемо заиста дуго набрајати сва подручја културне сарадње, што на плану позоришта, што на подручју филма, што ликовне уметности где се она заиста јако добро развија – оценио је амбасадор Хрватске.

Тончи Станичић сматра симптоматичном, у позитивном смислу, чињеницу да су се готово истовремено појавила два изврсна филма у Хрватској и Србији који су резултат хрватско–српске копродукције. Реч је о остварењима „Није крај” Винка Брешана и „Турнеја” Горана Марковића. У њима учествују и српски и хрватски уметници,аоба говоре о рату и деведесетим годинама прошлог века на један сасвим другачији начин, рекао је Станичић.

– То показује да су Хрвати и Срби напокон спремни да гледају на новију историју на други начин. То је оно што јако добро осликава наше односе, и у великој мери даје оптимизам да ће они кренути набоље –сматра амбасадор Хрватске.

Подсетимо да су почетком новембра у Београду гостовали театри „Гавела” и „Керемпух”, а већ је најављено и учешће „Творнице лутака” на предстојећем Фестивалу позоришних представа за децу, а потом и Загребачког казалишта младих коме ће то бити треће гостовање на сцени ЈДП од 2006. године.

Коментаришући за „Политику” ову тему, хрватски новинар и писац Борис Дежуловић каже да је дубоко уверен „да атмосфера на најнижој точки у термометру хрватско–српских односа од Олује до данас, која је опасно близу тачке смрзавања, неће променити ништа у културној сарадњи ове две државе”.

– Не због тога што би култура била независна од политике, већ зато што је арктичка клима у односима Хрватске и Србије, та тачка смрзавања, заправо природно станиште њихове културне сарадње. Што су то две државе урадиле, које су то мостове сарадње њихове културе изградиле да бисмо сада стрепили може ли арматура поднети екстремно ниске температуре – пита се Борис Дежуловић и наставља:

– Нажалост, поглавице наших племена, супротно општем уверењу, управо савршено добро знају колико је култура важна за међусобно препознавање и разумевање. Због тога, а не због небриге и паланачке игноранције, Хрватска и Србија, њихове државне и парадржавне службе, свих ових година, укључујући и рат (нарочито рат) узорно су сарађивале на свим плановима – од трговине и шверца до сарадње у ликвидирању сведока, новинара и премијера – размењивала су се ту свакојака добра и зла, нафта, дрога, оружје, коњички трофеји, живи људи и лешеви, полицијске потернице и дипломатске ноте, све дакле осим те опасне, субверзивне, страшне културе – каже Дежуловић и констатује да се ништа, дакле, неће променити.

Каква је до сада била сарадња на пољу издаваштва?

– Непосредно пред овај дипломатски рат, хрватска Заједница издавача своју скандалозну одлуку да на београдски Сајам књига не пошаље и хрватске писце службено је објаснила још скандалознијим образложењем како „у Србији не постоји интерес за савремену хрватску прозу”. Нису, како видимо, бирократе из културних синекура чекале српску контратужбу у Хагу. На другој обали Дунава, како знамо, ствари су још горе, за савремену српску прозу не постоји интерес ни у Србији, па што би у Хрватској – каже Борис Дежуловић и на крају закључује:

– Не ради се, дакле, о томе да две државе ламентирају над таквим стањем: њима такво стање савршено одговара. Зато ће од захлађења у хрватско–српским односима штете претрпети сви – од хрватских Срба до српских трговаца – сви осим писаца, уметника и осталих диверзаната из илегале. Културна сaрадња и даље ће се сводити на имбецилне хрватске серије на српским телевизијама, и кретенски српски турбо-фолк у хрватским дискотекама. Уместо мостова, имаћемо мрачне, влажне, хладне и смрдљиве тунеле. Пацови више воле тунеле.

М. Сретеновић

-----------------------------------------------------------

Јован Ћирилов: Култура као мост

Култура је, нарочито позоришта, била првакоја је после драматичних догађаја покренула комуникацију између Србије и Хрватске. Ми, културни посленици наставићемо сарадњу и бити и остати мост и спона између њих, и неговати комуникацију са колегама.

Б. Т.