Највећа привилегија је бити Србин

Велики број медија у Србији је масовно извештавао о томе да је суспендован на пет месеци јер се прекрстио током такмичења на Олимпијским играма у Паризу. Онда је Интернационална џудо федерација издала саопштење у коме је наведено да је оптужен за показивање јасног религијског знака приликом уласка на борилишта и да је одбио да се поклони противнику након меча, као и да је скинуо појас, што је противно правилима. Подсетили су да је у прошлости био упозорен 2018. и 2022. односно да је био опоменут да ће бити санкционисан ако тако настави да се понаша. Шта је ту заправо истина, говорио је у „Политикином” подкасту „Здрав животни водич са Данијелом Давидов Кесар” Немања Мајдов, српски џудиста, некадашњи светски и европски првак, један од наших најбољих спортиста.

– Све је истина. Само што ми мало другачије гледамо на то. Мени нико на свету не може да забрани да се прекрстим. Апсолутно нико. То је моје право. Џудо и спорт, то је мени само посао. А бог ми је нешто много битније, нешто што ми је дало све у животу и неко ко чува моју породицу и мене сваки дан. Ако су они тражили да се одрекнем Христа и да не смем да се прекрстим никада када сам у њиховој близини – онда не треба, можда, да будем у њиховој близини. Нећу да прихватим њихова правила. То је једини спорт на свету који забрањује то. А један Роналдо, један Ноле, које прати абнормалан број људи, то смеју да раде, а ми не – истакао је Мајдов и додао да спортисти то раде из потребе. Једноставно, имају страх пре меча.

– Бавимо се борилачким спортом. После сваког меча могу да дођем повређен у колицама. И када дођем кући никога није брига, осим моје супруге, моје мајке, које плачу када дођем повређен. Када се прекрстим – то чиним стварно из потребе. И то ниједан, апсолутно ниједан верник не може да схвати погрешно. И то ниједном вернику било које вере није увреда, исто као што мени није увреда када се неко умива или клања, зато што се он моли свом богу. То само може да буде увреда људима који су далеко од Христа, далеко од вере, људима који су приклоњени сатанизму и којима смета било какво испољавање вере. Ја се нисам прекрстио на струњачи, него на изласку на татами. Прекрстио сам се једном. Али сви се прекрсте и добијају те опомене. Свако се моли свом богу, јер сви смо дошли ту после доста тешких кампова и година и година тешког одрицања да бисмо показали нешто. Био сам првак Европе и света, имам пуно медаља, тако да мени медаља, комад метала, не значи апсолутно ништа да би се ја одрекао Христа. Не знам да ли бих се тако понашао пре 10 или 15 година кад нисам имао ништа – нагласио је наш саговорник.

Напомиње да му је Бог дао доста талента и благослова да буде један од најбољих на свету и најбољи на свету, да прослави Србе што више може и да после освајања важних такмичења сви морају да слушају српску химну.

– У мом спорту химну слушате само кад победите на неком великом турниру, тако да то доживите једном, два, три, пет пута, десет максимално у животу. У тим минутима колико пусте да траје химна направите ретроспективу свега онога што сте прошли и све то каналишете, све те емоције… Доста година мукотрпног рада је уложено да би се доживео тај минут који живот значи. Ја тренирам од 2003. године. Мој отац Љубиша, који је мој тренер, био је и најбољи тренер Европе. Мени је част што имам таквог оца као и мајку Биљану, који су ме гурали у спортској каријери и који су жртвовали много тога. Ми смо кренули од нуле, можда више из минуса, а направили смо чудо с божјом помоћи. Постали смо прваци Европе и света. Дражи ми је тај пут него да смо све имали. Јер било је ту свега, разних препрека, од путовања аутомобилом по целој Европи, спавање у ауту… Бог све види. Сваки труд, сваки рад, 20 година жртвовања целе породице. Није им било лако што сам ја увек морао да будем у центру пажње. Све је било посвећено мени. То су раније радили моји родитељи и брат Стефан, а сада су то једним делом преузели моја супруга и деца. Ту је и цео тим који стоји иза вас, а и Србија стоји иза вас. И то је нешто што је основ свега јер нема назад. Највећа привилегија данас је бити Србин. А бити Србин који је добар у ономе што ради и који је један од најбољих на свету и представља земљу на том нивоу сигурно је нешто најлепше на свету – наводи Мајдов.

На Олимпијским играма у Паризу није му било лако јер су се судије три пута изјасниле да је прекршио правила.

– То је смешно. Постоји клип где показујем да другу-трећу казну није требало да добијем ја већ мој противник. Казнили су ме и послали кући, измисливши непостојеће казне. Џудо је тренутно такав спорт у којем судија одлучује. Значи, у свим спортовима тога имате мало. У џудоу сада ако судија одлучи да ти треба да прођеш – проћи ћеш. Они имају неке своје фаворите који тај дан треба да прођу и то је то. Требало је да следећи меч на Олимпијским играма у Паризу имам са домаћином Французом и зато су ме склонили на почетку. Тог су момка прогурали до олимпијске медаље – тврди Мајдов.

На питање како ће се понашати на неком новом такмичењу, он одговара да ће се опет прекрстити.

– Обезбедио сам себи идеалан живот, срећан сам човек, имам породицу, све сам обезбедио, имам националну пензију, освојио сам све што сам сањао да освојим. Мислим да ме неће поновно суспендовати јер су видели да су мало забрљали тиме што су ме суспендовали, медији су их напали, у свету је то постала глобална тема. Мени је битно да нисам издао своје ставове, нисам спустио главу пред неправдом, пред неким људима. И то је порука данашњој омладини – да на сваку неправду не треба да спуштају главу, него да се суоче са њом. Била је тема како шампион треба да се понаша. Па ваљда шампиони знају како треба се понашају. Не могу то да знају они који нису шампиони. Ниједан шампион не би био шампион да нема свој карактер, став, а важно је да не одустаје од својих ставова. Треба извући максимум из себе. Не можемо бити сви најбољи, не можемо сви бити Никола Тесла... Али искористи најбоље из себе, извуци свој максимум, буди свој херој и буди свој шампион. Од мене је тражено да напишем образложење, да се извиним. Наравно да нисам то желео, јер немам зашто да се извињавам. То што ја желим да се прекрстим је моје право, моја потреба. Објаснио сам им да ми је Исус Христос све у животу. Сви моји турнири су исти – или сам прво коло или сам злато. Није ово на Олимпијади било први пут да ме сасеку. И сваки пут сам ћутао. У интересу је некоме да неко други освоји медаљу, зато што данас није више ништа спорт. Има доста утицаја политике, федерација, спонзора из држава, ко носи који кимоно… То су неке ствари на које ми не можемо да утичемо. Наравно да је драже западном свету да свира химна Велике Британије него химна Србије. Од нове године се мењају нека правила, али још увек не знамо шта ће тачно бити промењено – истиче Мајдов.

Следеће Олимпијске игре су далеко, за четири године. Пре тога, нашег саговорника сваке године очекује по десетак турнира.

– Гледам да уживам у ономе што радим, да будем што је могуће бољи, јер највећи проблем имам генерално са неким здравственим стварима. Проблеми постоје са коленима. Оперисао сам колена шест пута, тако да не могу у неким стварима да будем као што сам био, али у неким другим могу да будем бољи нешто што сам био. Џудисти најчешће имају проблема управо са коленима, са раменима, леђима, сломљеним прстима… То је професионални спорт, то је сасвим нормално. Те повреде су неминовност овог спорта. Није то ништа ново и није ништа од чега не може човек да се опорави. Човек се опорави од свега, само зависи колико жели да се врати спорту, колико ће му то бити алиби да каже да се повредио, па му је пропала каријера. Наравно да има и ретких, фаталних повреда. Али генерално, то је то – закључио је гост нашег подкаста Немања Мајдов.АНТРФИЛЕ

Прави витез воли само своју жену

Немања Мајдов каже да су данас неке ствари што су биле нормалне ненормалне и обрнуто. – Мислим да је стуб куће супруга, али је и стуб куће мушкарац који воли своју супругу, што је данас веома ретко. Зна се шта је хришћански исправно, шта је прави хришћански ратник и витез, то је човек који воли своју жену и воли само њу. Породица је стуб свега. Све добро и лоше излази из породице. Ако су нечији родитељи радили нешто лоше, тешко ће та деца видети боље. Ако су ваши родитељи радили нешто добро и ви ћете то да наследите. Важно је и да волите људе око себе. Помозите коме можете да помогнете, немојте никоме одмоћи – наводи Мајдов.

Знање нико не може да ти одузме

Ако хоћете да будете велики шампион, онда не можете бити необразовани, став је Немање Мајдова. Јер по њему то не иде једно уз друго. – Бити шампион је нешто више – то није само резултат. Мораш да имаш посебан однос са људима, са децом, да будеш образован, да будеш узор младима, да виде у теби неко светло на крају тунела. Није у реду да је неко првак света, а да не зна „две да састави”, да не прича ниједан страни језик. Мислим да треба да буде амбасадор своје државе, да се људи угледају на њега и да буде његова нација поносна на њега. Само 0,001 одсто људи који су шампиони не одустају никако, после сто пута иду из почетка. Када неко жели да уништи државу, прво унушти образовање. И то не смемо да дозволимо. Знање је нешто што нико не може да ти одузме – напомиње Мајдов.

АНТРФИЛЕ3

Синови као инспирација

Гост нашег подкаста каже да до нових Олимпијских игара има нову мотивацију. Колико год да је освојио турнира, још увек је „гладан” трофеја и жели да осваја више.

– То је неки менталитет. То је једноставно сан сваког професионалног спортисте. Кад сам добио првог сина Лазара пре две и по године, успео сам да постанем првак Европе, вицешампион света. А другог сина Василија добио сам пре три месеца и волео бих, ако бог да, да моја деца гледају како им тата осваја медаљу, да виде ко је тата, да не морам ја о томе да им причам једног дана. Од краја фебруара или од марта почећу поново да се такмичим, суспензија истиче, а сачекаћу мало и да видим која су нова правила која ће важити следеће године. Не желим да будем тест некоме, нисам толико млад. Циљ је да скупљамо бодове што више на светској ранг-листи, да бисмо били бољи носиоци на првенству света и на првенству Европе – открива Мајдов.

ПОГЛЕДАЈТЕ ЦЕЛУ ЕПИЗОДУ