Повратак минималне државе

Кад је средином 2023. године Хавијер Милеи започео кампању за председничко место у Аргентини, његов живописни наступ привукао је пажњу јавности. Био је приказан као егоцентрик, шарлатан, а наступи су му више личили на перформансе рок звезде. Мало ко је пажљиво читао његове политичке предлоге. Међутим, грађани Аргентине који су гласали за њега урадили су то управо због његове политике, а не због његове медијске слике. Аргентина је у последњој деценији била земља с рекордном инфлацијом, нестабилном економијом и неуређеном државом – најближе ономе што бисмо назвали „сломљеном државом”. План који је Милеи понудио је повратак либералним идејама, минималној држави, оштро се противећи државном интервенционизму у привреди и залажући се за повећање ефикасности државне управе.

Милеи је убрзо након доласка на власт почео да спроводи радикалне мере које се најбоље могу описати као шок-терапија. Његов приступ био је да брзо и без одлагања смањи улогу државе у економији, чак и по цену привремене дестабилизације. Годину дана након што је Милеи преузео власт, не може се порећи да су резултати видљиви. Моторна тестера била је централни мотив, али и реквизит Милеијеве кампање као метафора за оно шта је намеравао да уради чудовишној аргентинској бирократији. Укинуте су бројне државне агенције које су биле синоним за неефикасност и корупцију. Заустављени су сви државни грађевински пројекти, либерализовано је тржиште рада, а у плану је и продаја свих компанија у власништву државе.

Привлачење страних инвестиција било је још једна кључна тачка његове политике. Веће поверење инвеститора охрабрило је укидање бирократских баријера и драстично смањење пореских стопа. Економија Аргентине већ у првој години Милеијеве владавине показала је знакове опоравка – приметни су повећање извоза, стабилнији курс националне валуте и убрзан раст у сектору технологије и производње. Инфлација се некада мерила у стотинама процената, а недавно је смањена на мање од три одсто.

С обзиром на то да његова партија нема власт у аргентинском парламенту, Милеи наилази на велики институционални отпор према реформама. Због тога је морао да нађе решење како да ефективно спроведе своје реформе у оквирима извршне власти. Тако је настало Министарство за дерегулацију и државну трансформацију. Звучи познато?

На другом крају Америке, Доналд Трамп је недавно представио Департман за ефикасност државе (ДОГЕ), који ће заједнички водити Илон Маск и Вивек Рамасвами. Власник „Тесле”, „Спејс екса” и некадашњег „Твитера” кумовао је називу и формирању овог тела, које није департман америчке владе, упркос имену, већ саветодавна комисија, а име је референца на популарни мим и криптовалуту коју Маск подржава. Особа на чије смернице је Маск посебно обратио пажњу је Федерико Стурзенегер, први аргентински министар за дерегулацију. У наредним месецима можемо очекивати све више разговора на релацији Буенос Ајрес – Вашингтон и несумњиво је да ће Доналд Трамп пажљиво посматрати реформе које већ годину дана у Аргентини спроводи Хавијер Милеи.

Не сме се запоставити ни улога Вивека Рамасвамија, још једног милијардера који подржава Доналда Трампа, али и игра улогу једног од идеолога покрета „Америка прво”.

Национални либертаријанизам, како га Рамасвами дефинише, комбинује традиционалне либертаријанске идеје о минималној држави и слободном тржишту с модерним популистичким елементима. Према Рамасвамију, потребно је смањити величину државног апарата без угрожавања њене способности да штити свој народ и своје границе.

На међународном нивоу, овај приступ не подразумева протекционизам и изолацију. Напротив, Рамасвами се залаже за стратешко одвајање од Кине у областима релевантним за националну безбедност, попут војне индустрије и енергетике, с већим фокусом на поуздане америчке савезнике. Неки критичари у овоме виде ребрендирани неолиберализам, али томе не иде у корист Трампово противљење војним интервенцијама у иностранству. Ни Милеијева Аргентина ни Трампова Америка не теже да овај минимализам наметну остатку света. Пре би се могло рећи да потреба за променом набоље мотивише избор ортодокснијих решења и зато данас видимо идеју минималне владавине како све више пушта корење у свету.

У међувремену, Европа је суочена с другачијим изазовима. Марио Драги, представљајући план за повећање конкурентности ЕУ, нагласио је да, како би се зауставило економско опадање континента, Европа мора да уложи дупло више новца него што је уложено у обнову после Другог светског рата. То је егзистенцијални изазов, рекао је бивши председник Европске централне банке и аутор амбициозног извештаја чији је циљ да се покаже пут којим ЕУ може да превазиђе ниску продуктивност, слаб раст и заостатак у односу на САД и Кину.

Међутим, проблем Европе није само финансијске природе. Бирократизација и прекомерни регулативни оквири довели су до тога да се европска администрација перципира као трома и неефикасна. Док САД и Аргентина експериментишу с радикалним приступима, Европа остаје заглављена у циклусима преговарања и компромиса. Драги је упозорио да ЕУ мора да препозна важност дерегулације и дигитализације ако жели да остане конкурентна у глобалној економији.

Ови догађаји указују на то да државе западне хемисфере, суочене с великим јавним дугом, неефикасном управом и ниским нивоом раста, морају да траже решења. Судећи према најавама и одлукама у САД и Европи, пред западним светом стоје велике промене у начину управљања државом. Док Европа још преферира бирократске приступе и већ виђена решења, амерички континент, склонији ризику, најављује радикалнији приступ. Глобални трендови управљања иду ка минималној администрацији, рационализацији трошкова и оптимизацији ресурса. Свет улази у еру која преиспитује темеље управљања државом – можда нас чека повратак минимализму који није само тренд, већ и нужност.

О томе би посебно требало да размишљамо у Србији. Иако је социјализам на први поглед остао у прошлом веку, његово наслеђе је и даље присутно у виду масивног јавног сектора и администрације. То је проблем на чијем решавању морамо активно да радимо уколико желимо да Србија у будућности буде конкурентна и има одржив раст упркос свим турбуленцијама на глобалном нивоу.

Политиколог

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа