Вируси обарају имунитет

Готово да нема особе која се ових дана не жали на повишену температуру, кијање, кашљање, малаксалост… Код неких су проблем обољења слична грипу, код неких респираторне акутне инфекције и разни други вируси, код неких се појављују и стомачне инфекције. Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, прошле седмице је у односу на претходну недељу регистрован број оболелих од обољења сличних грипу виши за 8,4 одсто. У поређењу са истим периодом претходне сезоне надзора регистроване стопе обољења сличних грипу су на нижем нивоу.

Број оболелих од акутних респираторних инфекција у Србији, на основу података надзора пријављених путем сервиса јавног здравља износио је 10.980, што је у поређењу са претходном недељом пораст оболевања од за 10,8 одсто.

Како истиче примаријус др Бисерка Обрадовић, специјалиста опште медицине, ових дана проблеме код пацијената најчешће изазивају ковид, грип или РСВ (респираторни синацијални вирус). У питању је стање респираторних болести које имају готово сличну клиничку слику, али га изазивају три различита вируса. Др Обрадовић напомиње да се код респираторног синацијалног вируса симптоми појављују постепено. Најчешће су то упала грла, кијавица, главобоља, као и повишена температура до 38 степени. Ово обољење највише угрожава децу и старије од 65 година. Треба имати на уму да бебе могу да имају тешкоће са дисањем.

– Пацијенти нам долазе са боловима у мишићима и зглобовима, говорећи да се осећају слабо. Јавља им се повишена температура која иде и до 40 степени Целзијуса. Од тренутка заражавања вирусом особа се осећа лоше у року од два до 48 сати. Често нам кажу да имају јаку главобољу, која је највише присутна у очним јабучицама. Званично нових дијагностикованих случајева грипа у Србији још нема, и даље имамо само један потврђен случај, али су за разлику од претходне извештајне недеље у порасту обољења слична њему и респираторне инфекције. Грип је заразна болест која се преноси капљицама које приликом кашљања, кијања и говора избацују заражене особе, директним контактом или у контакту са контаминираним предметима – каже др Обрадовић.

Она наводи да је присутна и корона, која даје сличне симптоме, попут повишене температуре, кашља, малаксалости, главобоље…

–Број заражених корона вирусом је поново у порасту. ФЛиРТ, подваријанта омикрона која је тренутно у оптицају широм света, веома се брзо преноси и заобилази стечени имунитет, без обзира на то да ли је неко прележао ковид 19 или је био вакцинисан. Ако неко осети да има болове у зглобовима, да има благо повишену температуру, болове у грлу, потребно је да, ипак, остане код куће, и да одлежи неколико дана. Уколико се јаве компликације, особа мора да оде код лекара. Симптоми короне се јављају постепено, за разлику од грипа где се јаве нагло. Обично особа има благу кијавицу, затим кашаљ који може да буде и сув и са секрецијом. Уз то, присутни су главобоља, болови у костима и зглобовима, повишена температура од 37,5 до 39,5 која траје четири до пет дана – истиче др Обрадовић.

Наша саговорница каже да у случају вирусних инфекција треба узимати лекове за скидање повишене температуре, медикаменте против мучнине, да треба јести пилећу супу и пити чајеве од нане и камилице, као и конзумирати свеже воће и поврће, уколико неко нема дијареју и повраћање. Важно је да особа не иде на посао, како не би болест преносила колегама.

–Вирусне инфекције изазивају велики пад имунитета, па се дешава да се на њих надовезују бактеријске инфекције. Тада нам се оболели јављају са бронхитисом, гнојном ангином, упалом плућа и синуса. Пацијент тада треба да уради анализу крвне слике са такозваном леукоцитарном формулом, уколико је потребно и рендгенски снимак плућа, па ако се се докаже присуство бактеријске инфекције онда ће им бити прописан антибиотик – додаје др Обрадовић.

Она саветује обавезно вакцинисање против грипа, а уз то је битно да људи јачају имунитет правилном исхраном богатом витаминима и минералима, редовном физичком активношћу која је примерена годинама старости, обољењима које имамо и временским приликама, али је важан и добар сан од шест до осам сати.

– Стално говорим да је важно да „подижемо” ниво позитивне енергије у себи. Јер је стрес окидач за многе болести. Ми „бирамо” стрес, а стрес „бира” болест. Можда то некоме делује чудно, али је мој став да осмех на лицу решава многе проблеме – закључила је др Обрадовић.