Статусна неутралност – да или не

Уколико се Еулекс размести на територији Косова и Метохије на основу споразума који је Београд договорио са УН у шест тачака и уз поштовање три услова које је захтевао државни врх у Београду, а који подразумевају да мисија ЕУ буде статусно неутрална, да не проводи Ахтисаријев план и поштује Резолуцију 1244 Савета безбедности УН, мисија ЕУ ипак ће доћи праћена супротстављеним тумачењима у Београду.

Наиме, политичке опције у Београду различито схватају синтагму о статусној неутралности Еулекса, а постоји и различито тумачење Резолуције 1244.

Да цела расправа није без основа, потврђују и јучерашњи контрадикторни наводи представника мисија ЕУ и УН о томе коме ће се подносити извештаји са терена. Портпарол Еулекса Виктор Ројтер јуче је Танјугу рекао да ће „мисија ЕУ на Косову подносити извештаје о раду Бриселу, али ће радити у складу са Резолуцијом 1244”. У извештају о Косову и Метохији, генерални секретар УН Бан Ки-Мун, међутим, навео је да ће Еулекс „редовно подносити извештаје УН”.

Док се мисија ЕУ већ убрзано спрема за распоређивање, у Београду се води полемика око тога да ли се Резолуција 1244 тумачи на правни или политички начин, односно да ли ће суштински пристанак Србије на долазак Еулекса значити и посредан пристанак на независност покрајине.

Владајућа коалиција сматра великом дипломатском победом то што је Бан Ки-Мун предложио размештање мисије ЕУ која ће бити статусно неутрална, под ауторитетом УН и у складу са Резолуцијом 1244.

Део опозиције, међутим, сматра да пристанак Београда да Еулекс делује као статусно неутрална међународна мисија значи одустајање Србије од својих међународних права. Професор политичког система ЕУ на Факултету политичких наука и потпредседник Демократске странке Србије Слободан Самарџић подвлачи да је најјача гаранција права Србије садржана у Резолуцији 1244, која на три места говори о потврди суверенитета и територијалног интегритета Србије као наследника СР Југославије, и да пристанак Србије на статусну неутралност представља суштински проблем.

„Ако тражите да Еулекс буде статусно неутралан, ви негирате Резолуцију 1244 и одричете се својих права која су вам потврђена овом резолуцијом”, каже Самарџић за „Политику”.

Цитирајући први став Резолуције у коме се наводи да се „поново потврђује приврженост свих чланица суверенитету и територијалном интегритету СР Југославије и других држава региона, како је наведено у Хелсиншком документу и анексу 2”, Самарџић тврди да ови наводи уопште нису подложни тумачењу.

Директор београдског Правног форума Владимир Тодорић каже, међутим, за „Политику” да се не може рећи да Резолуција 1244 експлицитно потврђује суверенитет Србије.

„Резолуција 1244 суспендовала је суверенитет Србије и одложила одлуку о коначном статусу Косова за неки други период”, тврди Тодорић и објашњава да је супротно тумачење Резолуције политичка ствар и превазиђен концепт схватања суверенитета.

„Да Резолуција 1244 гарантује суверенитет Србије, не би војска и полиција морале да оду. Суверенитет није само декларација него има и некакву садржину. А садржина је вршење фактичке и правне власти на некој територији”, каже Тодорић.

Али Београд није једина страна која различито схвата присуство Еулекса. Додатне недоумице уноси и Приштини најавом премијера Хашима Тачија да Еулекс неће схватати као део Резолуције 1244 и да ће са мисијом ЕУ „тесно сарађивати по слову Устава Косова, Ахтисаријевог плана и мандата ЕУ”.