Уторак, 21.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Крај шпијунског обрачуна у Приштини

Крај шпијунског обрачуна у Приштини
Немачки агенти на саслушању у Приштини

После вишедневних препирки и међусобног оптуживања Берлина и Приштине за умешаност у бомбашки напад на зграду мисије ЕУ у Приштини – у петак, 14. новембра, експлодирала је паклена машина испред зграде мисије, а недељу дана потом лишена су слободе три агента немачке обавештајне службе БНД – назире се, по обе стране прихватљиво, решење проблема. Тројица немачких држављана требало би да буду депортовани у Немачку. Заузврат, Берлин би прихватио обавезу да води истрагу о њиховој умешаности у терористички акт.

Договор високих емисара Берлина и представника косовске администрације у Приштини постигнут је у начелу, тврде извори блиски берлинском, петом директорату БНД-а. Недостаје формални акт усвајања, али се у озваничење не сумња, с обзиром на то да је споразум постигнут на иницијативу Хашима Тачија. Минулог викенда, наиме, када су односи Берлина и Приштине достигли негативни врхунац, Тачи се обратио немачком дневнику „Зидојче цајтунг“: „Ми (косовски Албанци) нисмо заинтересовани да ова афера поприми политичку димензију“, уздахнуо је Тачи, нагласивши да ће се односи према Берлину и даље развијати на најбољи могући начин...

Тачију, наравно, није тешко пало да привидно попусти пред моћним савезником, у овом случају, ипак, пред контрахентом (уговарачем). У тренутку када је подстакао помирење Берлин је већ био „ухваћен у лажи“. Упркос званичним демантијима немачких власти, умешаност БНД-а у бомбашку аферу била је више него очигледна. На крају му није ништа друго преостало већ да призна да су три агента – наводни бомбаш Андреас Ј., неименовани, даљи саучесник и мозак ћелије Роберт З. – радила по налогу БНД-а. У саопштењу за јавност, међутим, у Берлину је истакнуто да су се три некадашња војника Бундесвера, сада у обавештајној служби, бавила искључиво питањима безбедности немачких војника који у склопу мировних снага служе на Косову. Косовска страна, међутим, указала је на постојање видео-записа на којима се види један од тројице агената, Андреас Ј., у тренутку експлозије испред зграде мисије ЕУ. Наравно, није забележено да ли је он активирао паклену машину.

Косовска администрација прибегла је још једној варци. После првих назнака да би ухапшена тројка могла да буде враћена у Немачку, косовске власти су забраниле слетање приватној „цесни“ немачке логистичке компаније ЛЦАС (Logistic Coordination Assesment Sevice) која је требало да превезе три агента у Немачку, као наводне службенике фирме. Инсајдери су, одмах потом, обавестили представнике светских медија о каквој је компанији, уистину, реч – ЛЦАС је „тројанска адреса“ немачке обавештајне службе БНД.

У смислу крилатице да конац дело краси, обе стране, и немачка и косовска, имале би разлога да покажу задовољство. Приштини је, на ефектан начин, мора се признати, пошло за руком да укаже на „вршљање“ немачких агената по Косову. Бар у следећих неколико месеци, припадници криминалних структура у косовској администрацији моћи ће слободније да се баве својим пословима, ма о каквом се бизнису радило. (У протеклих неколико година БНД је, посвећеније од свих других, радио на разоткривању криминалних структура унутар косовске администрације. Врхунац је достигнут у годишњем, тајном извештају БНД-а из 2005. године. У њему су Тачи и још неколицина бивших команданата ОВК описани као врховни кумови косоварске мафије...)

Наум Берлина, са друге стране, да подсети светску јавност какви све негативци утичу на судбину албанског дела те покрајине, такође је уродио плодом... У духу расправе и међусобних оптужби, поново су поменуте кључне тачке управо тог извештаја... Оно што је у наводима немачке стране изостало јесу медвеђе услуге БНД-а миру на Косову, бар из српског угла посматрано. „Мозак“ бомбашке тројке Роберт З. доводи се у везу са убиством озлоглашеног Екрема Реџе, у круговима ОВК познатијег под надимком „командант Дрини“. Убијен је марта 2003. године, пошто је био најавио да ће разоткрити мафијашке структуре унутар ОВК. Премда је за тај злочин осуђен један Албанац, укупно на десет година робије, у обавештајним круговима се истиче да је логистичка помоћ Роберта З. била пресудна за успевање атентата...

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.