Тражи се оставка председника

Хазардерски покушај председника Јужне Кореје да уведе ванредно стање се изјаловио. После шесточасовне политичке кризе која је шокирала свет, диктатор у покушају, Јун Сук Јол (64) је своју политичку будућност ставио на коцку. Опозиција је јуче у парламенту покренула иницијативу за његов опозив, а највећи синдикат у земљи поручио да ће десетине хиљада запослених протестовати све док Јун не поднесе оставку.

После неуспелог државног удара, оставке су већ понудили министар одбране Ким Јонг Хјун, шеф кабинета председника Јуна и поједини секретари. Министар одбране се у писаној изјави извинио јавности и преузео одговорност за превирања која су настала током краткотрајног увођења ратног стања.

Јужнокорејски председник Јун Сук Јол је у уторак у 20.30 сати по локалном времену током телевизијског обраћања прогласио ратно стање како би „искоренио просевернокорејске снаге и заштитио уставни поредак”. Али је убрзо одустао од те одлуке која је претила да земљу уведе у хаос пошто су посланици, успркос кордонима полиције и специјалних јединица око зграде парламента, гласањем одбацили његов декрет.

Јужнокорејски опозициони политичари поручују да ће Јун на крају бити опозван, ако у међувремену не буде поднео оставку. Јун Хунг Ким, посланик странке Обновимо Кореју, за Би-Би-Си каже да је председник тренутно највећи ризик по земљу.

„Он има црно-бели поглед на свет. Опозиционе странке и чланове парламента третирао је као антидржавне групе. Било је превирања, али ми смо победили. Ово је моћ корејске демократије”, каже Јун.

Гласање о Предлогу закона о опозиву председника Јужне Кореје у парламенту требало би да се одржи у петак или суботу, известила је новинска агенција Јонхап. Захтев за опозив потписао је 191 опозициони посланик без подршке посланика владајуће странке, а за усвајање опозива потребно је 200 гласова у парламенту.

У јужнокорејским политичким круговима месецима се шушкало да Јун размишља о увођењу ванредног стања. У септембру су опозициони лидери и чланови странке изјавили да постоји таква могућност, али је већина то одбацила као превише екстремну опцију.

Председник Јун је очито погрешно прочитао политички пулс када је обнародовао да уводи ратно стање да би спасао земљу од мрачних сила, називајући парламент под контролом опозиције „брлогом криминалаца”. После само пар сати био је приморан да одустане од одлуке која би земљу увела у политички хаос. Шокантан покушај увођења ванредног стања је очито био Јунов покушај да задржи политичку моћ која му је све више измицала из руку откако је 2022. године на изборима тесно, за свега 0,7 одсто гласова предности, победио противкандидата опозиције Ли Је Мунга.

Од када је преузео власт, Јун се суочавао с бројним изазовима. У априлу је Јунова странка Снага народа изгубила на парламентарним изборима, што је ослабило његов председнички положај. Водио је велике политичке борбе са опозицијом, стављајући вето на њихове законодавне предлоге. Успут се суочио и са аферама у које је укључена његова супруга Ким Кон Хи (52), поводом манипулације са акцијама и тајног снимка на којем се види како прва дама добија од пастора на поклон скупу „Диорову” торбицу. Због свега не чуди што се Јунов политички рејтинг срозао испод 20 одсто и пре него што је Јужнокорејцима саопштио да им суспендује основна људска права.

Изјава којом је сада већ видно пољуљани председник скупштину назвао „монструмом који уништава либерално-демократски поредак” злокобни је подсетник на времена које би многи да забораве. Јужна Кореја, која је за многе данас симбол модерног друштва и која у свет извози високу технологију и поп културу, од 1961. до 1988. године била је брутална војна диктатура.

Ако Јун Сук Јол буде смењен с дужности, мало је вероватно да ће то бити крај његових проблема. У Јужној Кореји одавно кружи виц који није далеко од истине. Постоје две врсте председника: они коју су у затвору и они који ће тек завршити иза решетака. Пре три године чак двоје двоје бивших председника налазило се у затвору након што су били проглашени кривима за корупцију. Иначе од 80-их година прошлог века још двојица бивших челника ове азијске државе била су затворена, а један је починио самоубиство док је био под истрагом.

Сам председник Јун постао је познат када је са функције главног тужиоца предводио прогон бивше председнице Парк Геун Хје. Она је била осуђена на 20 година због огромног скандала с корупцијом све док је није помиловао Јунов претходник, председник Мун Јае Ин. Када је Јун Сук Јол 2022. године дошао на власт, он је пак помиловао бившег председника Ли Мyнг Бака, који је био осуђен на 15 година затвора због проневере 21 милиона евра.