Каква је улога Москве у новом српско-мађарском нафтоводу

Када су Русија и Србија недавно у Санкт Петерсбургу потписале Меморандум о изградњи заједничке инфраструктуре за транспорт нафте на територији Србије, а тиче се нафтовода који треба иде од Мађарске до Србије, поставило се питање која је улога треће, руске стране. Да ли да помогне у градњи нафтовода, да нашој земљи обезбеди довољно руске нафте која ће када прође рат и санкције Русији моћи до стижу до Србије, или је реч о нечем трећем?

Чињеница је да је Србији потребан алтернативни правац снабдевања црним златом исто колико и други извор како би били независнији у снабдевању нафтом. Иначе, реч је о нафтоводу дужине 300 километара који би цевима требало да повеже рафинерију у мађарској Сасаламбати са српском мрежом нафтовода.

Иначе, Будимпешта и Београд су се пре две године договорили да изграде крак „Дружбе”, а у овом часу наша земља црно злато добија само преко Јадранског нафтовода (ЈАНАФ).

Упитани каква је улога руске стране у овом новом пројекту који би требало да почне да се гради наредне године, из Министарства енергетике за „Политику” објашњавају да улога Русије представља за сада саветодавну помоћ у оквирима регулаторно-техничких оквира у процесу припреме пројектно-техничке документације, као и у процесу изградње магистралног нафтовода. Са освртом на избор материјала, делова, производа, опреме и других производа за које постоји потреба приликом извођења једног значајног инфраструктурног пројекта овог типа.

На питање треба ли да бринемо да иако Србија добије тај други правац снабдевања да Европска унија неће забранити Мађарској да испоручује руску нафту нашој земљи (уколико се руско-украјински рат додатно одужи), из ресорног министарства одговарају да у овом тренутку земље чланице ЕУ, које увозе нафту пореклом из Руске Федерације из нафтовода или нафтне деривате, не могу поново да извозе у друге државе ЕУ или треће земље, с обзиром на то да постоји услов гаранције равноправности између земаља чланица.

–У овом случају, Мађарска је исходовала одређени капацитет за своје потребе и не може је реекспортовати даље у складу са прописима ЕУ. Дакле, Мађарска у том случају и не би своје количине прослеђивала Србији, већ куповала за себе, а Србија за себе. Стога би се сасвим извесно нафта допремала нафтоводом преко Мађарске, објашњавају у Министарству енергетике.

Наша земља, истичу, ни у претходном периоду није у толикој мери зависила од руске нафте. Она јесте за Србију најповољнија са ценом од других на тржишту, али је познато да ми расписујемо тендере за куповину нафте и тим поступком одређујемо добављаче – кажу.

Србија је, додају, у нафтном сектору високо увозно зависна земља са релативно ниским учешћем сопствене производње нафте у укупној потражњи.

Нафта је берзанска роба и цена деривата нафте је пре свега одређена кретањем цене сирове нафте на светском тржишту, која иако тешко предвидива, има дугорочно растући тренд. Сведоци смо различитих сукоба на светском нивоу који утичу на ланце снабдевања и цене енергената и зато је диверсификација извора и рута за снабдевање енергената нужна да бисмо обезбедили стабилност.

Увоз нафте се у највећој мери обавља из једног правца, нафтоводом ЈАНАФ из Хрватске, а као приоритетно инвестиционо улагање је препозната изградња још једног нафтовода Србија–Мађарска, који ће нашу земљу повезати на нафтовод „Дружба”, којим се снабдева већи део централне Европе. Нафтовод ће значајно допринети снабдевању рафинерије у Панчеву.

До 2026. изградићемо 128 километара нафтовода од Новог Сада до места Алђе у Мађарској, и омогућити диверсификацију снабдевања сировом нафтом и тиме увећање енергетске стабилности. Капацитет нафтовода је пет милона тона годишње. Улагање је 150 милиона евра. Процењени век трајања нафтовода је око 50 година, стога је стратешки планиран као алтернативни правац снабдевања нафтом који ће повећати сигурност снабдевања овим енергентом.