Од писоара до банане

Има ли границе после које уметност постаје чист егзибиционизам? Неретко се у свету како стваралаштва тако и  трговине уметничким делима поставља ово питање, посебно након легендарног случаја Дишановог изложеног писоара, а једна од скоријих прилика за дебату овим поводом могао би бити недавни догађај – уметничко дело у облику банане залепљене лепљивом траком за зид продато је прошле недеље за 6.24 милиона долара да би купац дотичну банану појео након куповине. Рад „Комичар” је дело Италијана Мауриција Кателана, а према писању агенција купац је био Кинез Џастин Сун, који је своју намеру обелоданио и пре званичне примопредаје да би је и спровео у дело једући банану током конференције за медије у Хонгконгу.

Процене њујоршког огранка „Садебија” да ће дело коштати између милион и 1.5 милиона долара вишеструко су надмашене, а у саопштењу за јавност у којем је најављена продаја, Дејвид Галперин, први човек ове куће задужен за савремену уметност за подручје Америке, описао је „Комичара” као „пркосно дело чистог генија”.

„Налазећи се између дубоке критичке мисли и субверзивне духовитости, ово је дело које дефинише уметника и нашу генерацију”, рекао је Галперин, додајући: „Ако у својој сржи ’Комичар’ доводи у питање сам појам вредности уметности, онда ће стављање рада на аукцију бити крајња реализација његове суштинске концептуалне идеје – јавност ће коначно имати реч у одлучивању о њеној правој вредности.”

Сун, иначе кинески колекционар и оснивач платформе за криптовалуте, тим поводом је изјавио: „Ово није само уметничко дело. То је културни феномен који повезује светове уметности, мима и заједницу криптовалута. Верујем да ће овај комад инспирисати размишљање и дискусије у будућности и да ће постати део историје.”

Након аукције је објашњено да је „Комичар” концептуални рад у оквиру којег се стварни физички материјали замењују са сваком инсталацијом, па је Сун, који је признао да се пре куповине питао хоће ли банана у међувремену иструлити, уместо инсталације добио ролну селотејп траке и једну банану (купљену непосредно пре аукције за 35 центи), као и потврду о аутентичности, званично упутство за склапање и право да је изложи.

Ова Кателанова креација једно је од неколико „издања” овог дела које није први пут изазвало пажњу ни својом појавом ни чињеницом да је неко експонат појео, мада ово јесте први пут да се нашло на аукцији.

Како подсећају страни медији, и аутор и француска уметничка галерија „Перотин” доспели су на насловне стране медија широм света излажући 2019. залепљену банану на Базелском сајму уметности у Мајами Бичу. Тај први рад, то јест оригинал, био је направљен коришћењем банане купљене у продавници у Мајамију. Догађаји су добили неочекивани ток када је Давид Датуна, уметник перформанса, скинуо банану са зида и прогутао је пред стотинама посетилаца сајма, карактеришући овај потез као уметнички перформанс сам по себи, а не вандалски чин. Инсталација у Мајамију је на крају уклоњена због забринутости за јавну безбедност, али су сва издања продата на сајму. Два рада су купили приватни колекционари за 120.000 долара, јавио је Би-Би-Си, док је трећи купљен за већу (али непознату) суму, а касније је поклоњен музеју Гугенхајм у Њујорку.

Рад је прошле године био изложен и у Уметничком музеју Леум у Сеулу, у Јужној Кореји. И тада је био поједен: студент уметности са Националног универзитета у Сеулу извадио је унутрашњост воћа и сажвакао га пре него што је залепио кору на зид. „Студент нам је рекао да је банану појео јер је био гладан”, саопштено је тада из музеја за Си-Ен-Ен.

Сам уметник, познат по својим сатиричним делима, говорио је о свом раду за „Art newspaper” 2021. истичући да то „није шала”, већ „размишљање о томе шта ценимо”.

  Медији су, очекивано, у вези са овим актуелним догађајима по асоцијацији наводили и с почетка текста поменути случај Марсела Дишана, француског концептуалног уметника, чији је потез за неке био бриљантан, а за неке апсурдна бизарија, али је свакако ушао у историју уметности. Те давне 1917. Дишанов концепт „редимејд” објекта био је револуционаран – писоар окренут наопако и назван „Фонтана” није писоар већ је скулптура која се може направити од обичних предмета и то, у зависности од угла посматрања, асоцијација, контекста и саме замисли, предметима даје нова значења, они су лишени основне намене и постају нешто сасвим другачије и ново.

И сама идеја Удружења независних уметника, пише портал „Artsy”, била је таква да је погодовала иновацијама разне врсте – тадашњи Њујоршки изложбени салон одиграо се без формираног жирија и било каквих пропозициција, једини услов који су уметници имали да испуне да би им дело било прихваћено био је да плате за учешће на изложби. И, Дишан, иначе члан одбора, платио је суму, а своје дело које је предао потписао је као „Р. Мут, 1917”. Одбор удружења рад је доживео као неозбиљност анонимног шаљивџије и одбио је испрва да га изложи, постављало се у дискусији питање и да ли би прихватили да пред публику ставе и коњски измет налепљем на платно ако то неки уметник реши да уради, а сам Дишан је протестовао, захтевајући да се дело нађе на изложби јер је аутор испоштовао правила – платио је за учешће.

„За сликара је сликање исто што и бирање количине плаве или количине црвене и бирање места на платну где ће их нанети. Kада бирамо, можемо да користимо боје и четкице, али и да се послужимо неким већ готовим предметом и да га присвојимо…”, забележене су Дишанове речи изречене много година касније.