Данас је Свети Алимпије

Српска православна црква данас слави Светог Алимпија Столпника. Овај непокретан празник, у црквеном календару уписан подебљаним словом, посвећен је хришћанском аскети из седмог века. Овај светитељ је веома поштован у српском народу, а по бројности свечара је на петнаестом месту код Срба. Алимпијевдан увек пада у време Божићног поста и због тога је празнична трпеза увек посна.

Рођен је око 522. године у Хадријанопољу у малоазијској области Пафлагонији. Најпре као економ, а потом као ђакон служио је у цркви у Андријанопољу код епископа Теодора, који га је прихватио након очеве смрти.

На сајту СПЦ стоји наведено:

“Слуга Христов Алимпије рођен је у Адријанопољу граду Пафлагонијском. Господ га изабра Себи на службу још од утробе матере. Јер као трудна и пред сам порођај мати његова имаде ноћу овакво виђење: учини јој се да она држи на рукама веома лепо јагње, које на роговима својим имађаше две запаљене свеће. - А када дође време да се роди Алимпије, јака Божанска светлост испуни собу: то беше предзнак будуће светлости врлина његових, пошто је он имао постати светилник света. А када по порођају мати његова заспа, она у сну имаде овакво виђење: сви житељи града стичу се у њену собу и окружују новорођенче певајући псалме и све штене песме. - Ова виђења мати запамти, слажући их у срцу свом и питајући се: Шта ли ће бити од овога детета?”

Усамљенички живот

Иако је био вољен од свих, увек је тежио усамљеничком начину живота. Прво је побегао на исток у град Евхаит, али су га одатле вратили Теодор и људи из његовог краја. Пошто је жеља да живи усамљенички преовладала, повукао се на једно грчко гробље од ког су људи бежали због веровања у демонска привиђења. Ту се настанио на једном стубу, претходно уклонивши паганске симболе и поставивши крст. На стубу је на хладноћи и врућини, у посту и молитви, провео већи део живота, око 53 године. Због тога је назван столпником и остао је доследан упркос искушењима и подсмеху људи.

После неког времена, људи су почели да га поштују и да му долазе ради утехе, поуке и исцелитељских моћи у које се веровало. Поред његовог стуба најпре је подигнута црква посвећена великомученици Ефимији, која му се јавила у сну, а онда и два манастира, један мушки и један женски. У женском манастиру живеле су Алимпијеве мајка и сестра Марија, а он је са свог стуба, примером и речима, указивао људима пут ка спасењу. Установио је типике, односно манастирске прописе према којима су се владали монаси у оба манастира.

Четрнаест година пред смрт, Алимпију су оболеле ноге, тако да више није могао да стоји. Живео је 118 година и преминуо 640. године у време византијског цара Ираклија. Његова лобања се налази у ризници светогорског манастира Кутлумуш.