Три случаја који могу да помогну Вучићу

Док најмање две паралелне истраге о експлозији на каналу Ибар-Лепенац још нису показале ништа, председник Србије и премијер Косова понудили су одмах потпуно различите форензичке налазе: Александар Вучић избегао је да икога оптужи, али је одлучно тврдио да Београд не стоји иза „великог хибридног напада на Србију”, док је Албин Курти журно и без доказа саопштио да се иза „злочиначког терористичког напада” крију српске власти.

Ко стоји иза диверзије у селу Вараге код Зубиног Потока? „Мислимо да имамо одређена сазнања ко би могао да буде починилац... Ову тему нећемо да испуштамо”, каже председник Србије придружујући се међународним захтевима за независну истрагу.

Логика не мора увек да буде поуздан водич – иза саботаже може да стоји и нека отуђена српска хајдучија – али је на Вучићевој страни. Зашто би Срби извршили диверзију на хидросистему који пијаћом водом снабдева север Косова? Да би без воде оставили Приштину с околином, или да би онемогућили хлађење електрана „Косово А” и „Косово Б”? Кад би хтела, Србија би на својој територији могла да промени ток Ибра и исуши језеро Газиводе.

Курти понавља да је Косово мета „разних хибридних форми” које Београд користи по моделу руских напада на инфраструктурне објекте по Украјини. „Србија је нападом... покушала да остави грађане Косова без воде, струје, грејања и без комуникације.” „Украјински аргументи” смишљени су да Вучића поново представе као „малог Путина”. То што су неки београдски медији писали да се све организује по узору на демонстрације опозиције у Србији представља пуцањ у Вучићеву ногу у време кад је председнику више од свега на Западу неопходан кредибилитет.

Независну истрагу захтевају ЕУ, Европски парламент, бивши изасланик САД за западни Балкан Ричард Гренел, али и Српска листа. Еулекс, мисија ЕУ за владавину права на Косову, која ради под оквиром Резолуције 1244 Савета безбедности УН, нема извршни мандат да би спровела сопствену истрагу.

Они који би требало да знају највише, за сада се не изјашњавају. Амерички амбасадор у Приштини изјавио је да САД у овом тренутку не могу да кажу ко стоји иза напада. „Прерано је за то и те ствари захтевају пажљиво истраживање... Не могу да искључим ниједну групу, земљу или било што друго”, рекао је Џефри Ховенијер, додајући да су „ови насилни поступци неопростиви”.

Вучић и Курти су се у уторак у Бриселу састали, а потом и вечерали с новом шефицом европске дипломатије Кајом Калас. Нису, како је речено, разговарали о дијалогу о нормализацији, али тешко да су заобишли диверзију на каналу Ибар-Лепенац, који је Каласова осудила поздрављајући истрагу косовских власти. Београдска истрага се не помиње, мада се очекује „сарадња обе стране”.

Утврђивање чињеница око канала Ибар-Лепенац за сада је препуштено двема странама у поступку. Власти у Београду спроводе своју истрагу у још једном напору да прикажу да је КиМ и даље „јужна српска покрајина”. Држе се начела Римског права „Lex loci delcti commissi” – надлежан је закон власти на чијој територији је почињено дело.

Косово је Србија, надлежност је Србије, али како то функционише у пракси? Јутро после, на месту експлозије на каналу нашли су се мађарски припадници Кфора, људи из Еулекса и косовски полицајци. Српских истражних органа или полицајаца није било – они су још новембра 2022. „патриотски” поскидали униформе и напустили косовске институције. Још једна потврда колосалног аутогола који су косовски Срби, по директиви из Београда, дали сами себи.

Приштина гради сопствени кредибилитет. Притиска, иако без иједног доказа о умешаности Србије. Србину осумњиченом за напад одређен је притвор од месец дана.

Запад је више склон Приштини, што није нека новост. Србија је та која мора да ради на јачању уверљивости сопствене позиције.

Београд кредибилитет држи у сопственим рукама: уколико се коначно сазна ко је свирепо убио шесторицу српских младића у кафићу „Панда” у Пећи децембра 1998, ко је одговоран за ликвидацију браће Битићи јула 1999, морао би одлучно да крене у распетљавање случаја „Бањска” из септембра 2023. Неопходно је више политичке храбрости.

Масакр шесторице српских младића и рањавања још 15 у кафићу „Панда” 15. децембра 1998. био је терористички напад за који су власти Слободана Милошевића одмах окривиле ОВК. Циљ акције је био да се у очима међународне јавности ОВК прикаже као терористичка организација и да се оправдају акције српских снага на Косову.

„Има пуно страшних ствари да се објасни поводом убиства деце у кафићу ’Панда’ у Пећи, за које се скоро веровало да су то урадили Албанци, али данас се зна да они то нису”, изјавио је Вучић крајем 2013, кад је као потпредседник владе био и координатор свих обавештајних служби. Јануара 2014. дневник „Курир”, позивајући се на изворе блиске српској влади, објавио је да постоје конкретни докази да је злочин наредио Радомир Марковић, тадашњи шеф Службе државне безбедности, а извршили су га двојица припадника Јединице за специјалне операције, чији је командант био Милорад Улемек Легија.

Тројица браће Битићи, америчких држављана и бивших припадника ОВК, ликвидирани су јула 1999. негде на истоку Србије и покопани у масовну гробницу. Сви оптужени ослобођени су „због недостатка доказа”, иако стручна јавност сматра да пресуда осликава неспремност Републике Србије да се суочи с ратним злочинима које је починила на тлу бивше државе. Вучић би овај случај, који деценијама притиска односе са САД, могао да скине са списка нерешених и тако врати нарушени кредибилитет српског правосуђа.

Случај из манастира Бањска 24. септембра 2023, кад је у аматерски организованој акцији убијен један косовски полицајац, деликатнији је по актуелну власт пошто је реч о Милану Радоичићу, кога Курти доводи у везу са саботажом канала Ибар-Лепенац. Вучић је за „контроверзног бизнисмена”, који је од краја 2021. на америчкој црној листи због сумње у умешаност у међународни криминал и корупцију, говорио да није „академик”, али га је хвалио као неког ко је на „бранику српског народа на северу Косова”.

Бивши потпредседник Српске листе испоручио је Београду проблем који власт покушава половично да реши: да се не огреши о „српског хероја”, а да удовољи међународним захтевима за правдом. Против Радоичића, који је на слободи, покренута је истрага, а Више јавно тужилаштво у Београду најављује да ће крајем ове или почетком наредне године бити одлучено о подизању оптужнице за случај „Бањска”.

Кредибилитет ће се повратити само тако што ће се мерити велика штета коју је Радоичић нанео угледу Србије, а не његово јуначење по КиМ, које је знао уносно да наплати. „Постоје ствари и питања на која ће морати да одговори”, изјавио је својевремено Вучић.

Расветљавањем ова три случаја ефикасно би се одагнало неповерење у надлежне државне органе Србије. Београд би деловао кредибилно кад би председник коначно јавно рекао шта све зна. Тек тада ће сасвим уверљиво звучати аргументи председника да Србија није имала ни економски ни политички мотив за диверзију на каналу Ибар-Лепенац. Повлачење у „зону комфора” помаже Приштини, а одмаже Београду.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа