Помоћ стиже са истока

„Србија би могла и да профитира из светске економске кризе“, износи свој став адвокат Милан Јоксовић, оснивач и сениор-партнер у адвокатској канцеларији Јоксовић, Стојановић & Партнери, специјализованој у области привредног права и страних улагања.

Пре свега желим да кажем да ово није само моје виђење ствари, објашњава Јоксовић, већ и виђење неких економских стручњака. Ја свакако за то имам и своју аргументацију, проистеклу из мог посла, а посебно из контаката које имам свакодневно с људима из великих светских компанија, присутних на овом тржишту.Мислим да ће доћи сигурно до стагнације у неким пословима везаним за непокретности, али су зато могућа већа улагања у Србију када су „грин филд” инвестиције у питању.

Зашто мислите да ће посао са непокретностима стагнирати?

 Постоји проблем презадужености. Планови неких инвеститора стали су на „пола пута“, па њихова улагања у већ започете инвестиције не стварају профит. Светске банке пролазе кроз веома тешку економску ситуацију. Нема улагања у некретнине без јаких и стабилних банака и повољних кредита за инвеститоре у тој привредној области.

Да ли очекујете да ће стагнације бити и у области стамбене градње или у свим областима везаним за улагања у непокретности?

Без сумње у свим областима. Кредити у Србији су већ сада скупљи, ако уопште могу и да се добију. Дакле понуда и потражња кредита ће бити несумњиво мања. Нажалост појавиће се и део непокретности на тржишту од стране лица која неће моћи да испрате текуће стамбене кредите.

А у сфери осталих улагања у непокретности?

Све веће инвестиционе банке су данас у веома тешкој ситуацији у вези са ликвидношћу. Стога не треба очекивати нека већа улагања у непокретности из развијених западних земаља. Изузетака ће свакако бити, јер ће цена непокретности у Србији битно пасти, па што да не, ако је нешто екстра повољно, зашто се не би купило и у кризним временима. Ипак мислим да ће конзервативан приступ бити правило, а већа улагања у непокретности изузетак. Не искључујем нити могућност да се одређени број страних инвеститора у ово сфери појави из Арапских земаља и свакако Израела. Они још увек имају новац и данас чак санирају својим новцем највеће светске инвестиционе банке.

Да ли делите мишљење да економска криза неће погодити Србију?

Не могу прихватити тезу коју слушам ових дана, па чак и од виђенијих економиста, а то је да ми нисмо или смо само малим делом део макроекономског система, па ће код нас криза бити мања или слабија због тога. Мислим управо супротно. И бојим се да не буде и тежа. Зашто? Па управо зато што нам је економија крхка и на ниском нивоу. Више осети кризу онај који нема, па макар изгубио мање, него онај који има, па чак и ако изгуби више.

Да ли очекујете нов талас страних инвестиција?

Да, верујем да ће их бити и то прилично, почев од пролећа следеће године. Оне на почетку неће бити велике, али мислим да ће доћи до лагане селидбе мањих и средњих предузећа из региона према Србији. Разлози су економске природе, јефтније радне снаге, поготову у јужном делу Србије.

Шта још сматрате битним за страна улагања, а на пример данас није присутно у Србији?

Услов свих услова, чак и најбитнија ствар у систему улагања је правосуђе, односно у конкретном случају, судство привредних судова.

Судство данас није на нивоу који може да правично и објективно заштити страног инвеститора. Присутан је читав низ, рекао бих, веома проблематичних судских одлука и судских ставова. Поступци у привреди трају годинама. Присутне су разне интервенције на судије, посебно ако се ради о предметима велике вредности. Такође сматрам да је потребно што пре имплементирати систем приватних извршитеља, као и јавних бележника. То није само испуњавање услова за придруживање Европској унији, већ и битан помак у ефикасности, брзини и развоју правне сигурности.