Pomoć stiže sa istoka

„Srbija bi mogla i da profitira iz svetske ekonomske krize“, iznosi svoj stav advokat Milan Joksović, osnivač i senior-partner u advokatskoj kancelariji Joksović, Stojanović & Partneri, specijalizovanoj u oblasti privrednog prava i stranih ulaganja.

Pre svega želim da kažem da ovo nije samo moje viđenje stvari, objašnjava Joksović, već i viđenje nekih ekonomskih stručnjaka. Ja svakako za to imam i svoju argumentaciju, proisteklu iz mog posla, a posebno iz kontakata koje imam svakodnevno s ljudima iz velikih svetskih kompanija, prisutnih na ovom tržištu.Mislim da će doći sigurno do stagnacije u nekim poslovima vezanim za nepokretnosti, ali su zato moguća veća ulaganja u Srbiju kada su „grin fild” investicije u pitanju.

Zašto mislite da će posao sa nepokretnostima stagnirati?

 Postoji problem prezaduženosti. Planovi nekih investitora stali su na „pola puta“, pa njihova ulaganja u već započete investicije ne stvaraju profit. Svetske banke prolaze kroz veoma tešku ekonomsku situaciju. Nema ulaganja u nekretnine bez jakih i stabilnih banaka i povoljnih kredita za investitore u toj privrednoj oblasti.

Da li očekujete da će stagnacije biti i u oblasti stambene gradnje ili u svim oblastima vezanim za ulaganja u nepokretnosti?

Bez sumnje u svim oblastima. Krediti u Srbiji su već sada skuplji, ako uopšte mogu i da se dobiju. Dakle ponuda i potražnja kredita će biti nesumnjivo manja. Nažalost pojaviće se i deo nepokretnosti na tržištu od strane lica koja neće moći da isprate tekuće stambene kredite.

A u sferi ostalih ulaganja u nepokretnosti?

Sve veće investicione banke su danas u veoma teškoj situaciji u vezi sa likvidnošću. Stoga ne treba očekivati neka veća ulaganja u nepokretnosti iz razvijenih zapadnih zemalja. Izuzetaka će svakako biti, jer će cena nepokretnosti u Srbiji bitno pasti, pa što da ne, ako je nešto ekstra povoljno, zašto se ne bi kupilo i u kriznim vremenima. Ipak mislim da će konzervativan pristup biti pravilo, a veća ulaganja u nepokretnosti izuzetak. Ne isključujem niti mogućnost da se određeni broj stranih investitora u ovo sferi pojavi iz Arapskih zemalja i svakako Izraela. Oni još uvek imaju novac i danas čak saniraju svojim novcem najveće svetske investicione banke.

Da li delite mišljenje da ekonomska kriza neće pogoditi Srbiju?

Ne mogu prihvatiti tezu koju slušam ovih dana, pa čak i od viđenijih ekonomista, a to je da mi nismo ili smo samo malim delom deo makroekonomskog sistema, pa će kod nas kriza biti manja ili slabija zbog toga. Mislim upravo suprotno. I bojim se da ne bude i teža. Zašto? Pa upravo zato što nam je ekonomija krhka i na niskom nivou. Više oseti krizu onaj koji nema, pa makar izgubio manje, nego onaj koji ima, pa čak i ako izgubi više.

Da li očekujete nov talas stranih investicija?

Da, verujem da će ih biti i to prilično, počev od proleća sledeće godine. One na početku neće biti velike, ali mislim da će doći do lagane selidbe manjih i srednjih preduzeća iz regiona prema Srbiji. Razlozi su ekonomske prirode, jeftnije radne snage, pogotovu u južnom delu Srbije.

Šta još smatrate bitnim za strana ulaganja, a na primer danas nije prisutno u Srbiji?

Uslov svih uslova, čak i najbitnija stvar u sistemu ulaganja je pravosuđe, odnosno u konkretnom slučaju, sudstvo privrednih sudova.

Sudstvo danas nije na nivou koji može da pravično i objektivno zaštiti stranog investitora. Prisutan je čitav niz, rekao bih, veoma problematičnih sudskih odluka i sudskih stavova. Postupci u privredi traju godinama. Prisutne su razne intervencije na sudije, posebno ako se radi o predmetima velike vrednosti. Takođe smatram da je potrebno što pre implementirati sistem privatnih izvršitelja, kao i javnih beležnika. To nije samo ispunjavanje uslova za pridruživanje Evropskoj uniji, već i bitan pomak u efikasnosti, brzini i razvoju pravne sigurnosti.