Ко ризикује, а ко профитира у децембру

О датуму одржавања председничких избора ни јуче се није знало ништа више него свих претходних дана, обележених спекулацијама, поткрепљеним оценама из незваничних извора о наводним чврстим намерама Демократске странке да њен човек Оливер Дулић распише изборе за 9. децембар и отпору Демократске странке Србије тој идеји. После јучерашњих изјава страначких функционера јасно је само да би у ДС-у заиста желели да председнички избори буду у децембру, а у ДСС-у да неће пристати на то.

Нада Колунџија, шеф посланичке групе ДС-а у Скупштини Србије, изјавила је да та странка не инсистира да председнички избори буду 9. децембра, већ да је то био један од могућих датума. Она је, при том, изразила уверење да ће, ако је баш тај термин сметња за договор унутар владајуће коалиције, онда договора бити.

У ДСС-у су спремни да разговарају о том питању са коалиционим партнерима, навео је јуче портпарол те странке Андреја Младеновић, али, како је истакао, ДСС не одступа од става да избори не би требало да буду расписани пре 10. децембра, док се не донесу потребни закони и док се не види какав ће бити извештај међународне "тројке" о преговорима о Космету. Он је додао да "неко као да случајно заборавља да је термин за расписивање избора по закону 31. децембар" и истакао да сваки једнострани потез може да доведе до политичке кризе, чиме се слаби преговарачка позиција Београда. Младеновић је рекао да у ДСС није стигао никакав предлог ДС-а у вези са изборима.

А разлози којима се води ДС када говори о изборима у децембру, према речима Марка Ђуришића, председника Извршног одбора ДС-а, јесте политичка целисходност. Како је јуче рекао за "Политику", политички је корисније да се у 2008. годину уђе са државним органима који су изабрани после доношења новог Устава. "Изабрали смо парламент у јануару, владу у мају, сада ћемо Уставни суд и остаје да изаберемо председника Србије и да завршимо са избором свих органа који су добили овлашћење по новом Уставу", објашњава Ђуришић.

Очигледно је, дакле, да су главне странке у владајућој коалицији и даље на почетним позицијама и да ће, у складу са досадашњом праксом у решавању најкрупнијих коалиционих питања, и овај проблем покушати да се превазиђе на нивоу лидера странака. Састанак који је незванично најављиван за протекли викенд није одржан, али се сада говори о термину за тројни сусрет Тадић–Коштуница–Динкић у току ове недеље. На ове спекулације Андреја Младеновић је рекао да се "у наредном периоду очекују контакти у оквиру коалиције и разговор о изборима", али није могао да прецизира на ком нивоу ће они бити, а Нада Колунџија није могла да потврди да су се о изборima договарали лидери странака владајуће коалиције, додајући да може да изрази уверење "да такви састанци постоје или да ће их бити".

Шта ће се догодити ако договора не буде и избори буду расписани за децембар? ДСС их, извесно је, неће подржати, а радикали још нису донели дефинитивну одлуку о учешћу на тим изборима, иако у свакој прилици истичу да никада не беже од њих. Функционер ове странке Драган Тодоровић рекао је да ће СРС одлуку о евентуалном учешћу на изборима донети када буду имали коначну информацију, да ли председник скупштине расписује изборе и да ли ће ови потребни закони бити донети или не.
Коме таква ситуација одговара, а ко може да буде на штети?

Марко Благојевић, директор Програма Цесида, каже да много зависи од тога да ли ће ДСС бојкотовати те изборе и на који начин – пасивно или активно. Према његовим речима, сувише је непознаница да би ико у овом тренутку са сигурношћу могао да каже шта би се десило, односно ко би победио на тим изборима.

– У случају отвореног супротстављања изборима, не знам да ли би антикампања ДСС-а била уперена против самих избора или би то била отворена критика партија које су решиле да учествују на њима. А ако одлуче да игноришу чињеницу да се избори одвијају  питање је да ли ће ДСС својим бирачима рећи да не излазе на биралишта или ће им рећи да процене сами шта да раде. У том случају се поставља питање који би проценат њихових бирача изашао и за кога би они који би изашли гласали – истиче Благојевић.

Срђан Богосављевић, директор "Стратеџик маркетинга", сматра да Тадић има велике шансе за успех на децембарским изборима.

На питање да ли би критике других партија на рачун ДС-а због расписивања избора док се воде преговори о Космету моглe да угрозe позицију Тадића, Богосављевић каже да то зависи донекле од тога колико ће демократе успети да објасне својим бирачима због чега је њихова одлука таква каква је.

А чак и уколико коалиција ДСС–НС не буде учествовала на изборима то неће битније утицати на излазност, јер је рејтинг народњачке коалиције знатно опао у односу на новембар 2003. године, када су ДСС и Г 17 плус бојкотовали изборе на којима су учествовали Драгољуб Мићуновић (ДС) и Томислав Николић (СРС). Бојкот тих председничких избора био је екстремно ефектан, јер су грађани били незадовољни резултатима ДС-ове власти, каже Богосављевић, оцењујући да радикали у евентуалном слабијем одзиву бирача не би требало да траже шансу.

Међутим, аналитичар Милан Николић сматра да ће, уколико ДСС буде бојкотовао евентуалне изборе у децембру, то значити да се определио за радикале на дужи рок. "А без подршке ДСС-а Тадић не може да буде изабран за председника на овим изборима. То би практично значило долазак на власт ДСС и СРС, док би ДС остао у опозицији. За Србију би то значило економско стрмоглављивање", сматра Николић.

Подсећања ради, приликом директног сучељавања Тадића и Николића у другом кругу председничких избора 2004. године, Тадић је добио око 1.707.000 гласова, а Николић око 1.432.000. А "народњачка коалиција" је на последњим парламентарним изборима у јануару ове године добила поверење око 672.000 бирача.

Будући да се 10. децембра очекује извештај преговарачке "тројке", а након тога и реакција косметских Албанаца која може бити и једнострано проглашење независности, питање је колико такав развој ситуације може утицати на исход председничких избора у Србији. И Благојевић и Богосављевић сматрају да се ништа "епохално" неће десити 10. децембра, нити до евентуалног другог круга избора који би био одржан 23. децембра.

Б. Баковић - Ј. Церовина

--------------------------------------------------------------------------

Лидери без договора

Лидери странака владајуће коалиције Борис Тадић, Војислав Коштуница и Млађан Динкић разговарали су јуче по подне о расписивању избора у Србији.

Тадић, Коштуница и Динкић нису на састанку постигли коначан договор, али је изражена заинтересованост да се постигне заједнички договор.

Такође је договорено да се тројица лидера ускоро поново састану.

Демократска странка, на чијем је челу Тадић, према непотврђеним информацијама, предложила је коалиционим партнерима да се председнички избори одрже у децембру, а локални на пролеће.

Став Демократске странке Србије, коју води Коштуница, јесте да је потребно да се све парламентарне странке договоре о изборним роковима и да до 10. децембра никако не треба имати изборну кампању.

(Бета)