Ши­ри се де­по­ни­ја у Бај­ди­ној шу­ми

Ви­ше је сме­ћа, ви­ше је гра­ђе­вин­ског шу­та и ра­зног от­па­да, а про­ши­ре­но је и је­зе­ро фе­кал­них во­да у ср­цу Ми­ри­је­ва, на про­сто­ру ко­је жи­те­љи овог на­се­ља зо­ву Бај­ди­на. Те­шка си­ту­а­ци­ја би­ла је и пре око ме­сец и по да­на ка­да смо по­след­њи пут по­се­ти­ли овај део гра­да, али се она знат­но по­гор­ша­ла по­след­њих сед­ми­ца. Као да је не­ко ре­као:  ба­цај­те ов­де све што вам не тре­ба – од на­ме­шта­ја и бе­ле тех­ни­ке, пре­ко гра­ђе­вин­ског от­па­да, до жи­во­тињ­ских ле­ше­ва... Са­да Бај­ди­на шу­ма, ка­ко је по­је­ди­ни су­гра­ђа­ни зо­ву, ви­ше ли­чи на де­по­ни­ју не­го на зе­ле­ни по­јас.

На том ме­сту, где су при­ват­не пар­це­ле, већ де­це­ни­ја­ма се на­ла­зе за­пар­ло­же­ни воћ­ња­ци, ши­ка­ра, ки­се­ло др­ве­ће и ба­гре­ња­ци. По­сто­ји План де­таљ­не ре­гу­ла­ци­је да се то ме­сто уре­ди и при­ла­го­ди усло­ви­ма жи­во­та у ко­ји­ма жи­ве оста­ли Ми­ри­јев­ци, али он још ни­је усво­јен.

Jer, по­је­ди­ни ак­ти­ви­сти же­ле­ли су да се са­чу­ва овај про­стор, због то­га што је, по њи­хо­вим ре­чи­ма, то је­ди­на зе­ле­на оаза у овом де­лу гра­да, ме­сто где жи­ве за­шти­ће­не жи­во­тињ­ске вр­сте, али се ту на­ла­зи и по­тен­ци­јал­но кли­зи­ште. Они су усва­ја­ње пла­на оспо­ри­ли пре око две и по го­ди­не. Кра­јем сеп­тем­бра одр­жа­на je јав­на рас­пра­ва, али се оче­ки­ва­ло да се ор­га­ни­зу­је и по­след­ња, та­ко­зва­на за­тво­ре­на сед­ни­ца на ко­јој би се ре­ша­ва­ло ово пи­та­ње. Oна до са­да ни­је ни за­ка­за­на.

На­су­прот ак­ти­ви­сти­ма на­ла­зе се вла­сни­ци пар­це­ла, ко­ји од сво­је имо­ви­не већ го­ди­на­ма не­ма­ју ни­шта – не мо­гу да је ко­ри­сте јер је то не­из­во­дљи­во због ста­ња у ка­квом је са­да овај про­стор, ни­ти мо­гу ту­да бар да се про­ше­та­ју. Они да­нас од тог зе­мљи­шта има­ју са­мо тро­шак. Mноги од њих пла­ћа­ју огро­ман по­рез на зе­мљу од ко­је не­ма­ју ни­ка­кву до­бит.

–  Оче­ки­ва­ли смо да ће над­ле­жни ви­де­ти све бе­не­фи­те пла­на ко­ји ов­де пред­ви­ђа из­град­њу стам­бе­но-по­слов­ног ком­плек­са, у ко­ме ни­су пред­ви­ђе­не са­мо згра­де, већ би ве­ли­ки део за­у­зи­мао и план­ски озе­ле­њен про­стор. Тај зе­ле­ни по­јас на­ла­зио би се баш на ме­сту где се на­ла­зи по­тен­ци­јал­но кли­зи­ште – под­се­ћа Дра­ган Пе­тро­вић, из Удру­же­ња гра­ђа­на „За зе­ле­но и уре­ђе­но Ми­ри­је­во”.

Он на­гла­ша­ва да се у јав­но­сти про­вла­чи пред­лог по­је­ди­них ак­ти­ви­ста, ко­је чи­ни ма­њи број љу­ди, да би град тре­ба­ло да обез­бе­ди сред­ства за от­куп зе­мљи­шта од ста­ро­се­де­ла­ца.

– Пре­ма утвр­ђе­ној тр­жи­шној це­ни ко­ју је ура­дио Се­кре­та­ри­јат за фи­нан­си­је, зе­мљи­ште на овом по­те­зу про­це­њу­је се на 1.400.000 ди­на­ра по ару, што би у кон­крет­ном слу­ча­ју из­но­си­ло ви­ше од шест ми­ли­јар­ди ди­на­ра, од­но­сно ви­ше од пе­де­сет ми­ли­о­на евра ко­је би град на­вод­но тре­ба­ло да ис­пла­ти вла­сни­ци­ма пар­це­ла – ка­же он.

Пе­тро­вић ис­ти­че да би ова сред­ства би­ла нео­п­ход­на са­мо за от­куп зе­мље ко­ја још ни­је при­ве­де­на на­ме­ни. На све то тре­ба до­да­ти и но­вац за уре­ђе­ње зе­мљи­шта, по­шу­мља­ва­ње...

– Не знам да ли над­ле­жни мо­гу да из­дво­је ово­ли­ка сред­ства. Ста­ри Ми­ри­јев­ци пам­те да је по­сле ра­та на­ци­о­на­ли­зо­ва­на зе­мља за фор­ми­ра­ње зве­здар­ске шу­ме. Али, та­да су шу­му озе­ле­ња­ва­ли мла­ди го­ра­ни, омла­дин­ци, бри­га­ди­ри. Пи­та­ње је да ли би то са­да мо­гло да се из­ве­де. А у слу­ча­ју да се усво­ји по­сто­је­ћи план про­це­ње­ни при­хо­ди од ко­му­на­ли­ја ко­је на­пла­ћу­је Ди­рек­ци­ја за зе­мљи­ште из­но­си­ли би при­бли­жно де­вет ми­ли­јар­ди ди­на­ра, од­но­сно 77 ми­ли­о­на евра. Тај но­вац би по­мо­гао да се ре­ши мно­го то­га што са­да­шњем Ми­ри­је­ву не­до­ста­је – ин­фра­струк­ту­ра по­пут ка­на­ли­за­ци­је, да­љин­ског си­сте­ма гре­ја­ња, за­тим из­град­ње но­вих са­о­бра­ћај­ни­ца, уре­ђе­ње пар­ков­ских по­вр­ши­на и ре­ша­ва­ње ак­ту­ел­них про­бле­ма, не са­мо Бај­ди­не већ и це­лог Ми­ри­је­ва – ре­као је Пе­тро­вић.

Ова сред­ства би, ка­ко ка­жу пред­став­ни­ци Удру­же­ња, мо­гла да се ис­ко­ри­сте за от­куп и опле­ме­њи­ва­ње зе­мљи­шта из­ме­ђу Сред­њег ма­ги­страл­ног пр­сте­на и де­по­ни­је у Вин­чи, ко­је је Пла­ном ге­не­рал­не ре­гу­ла­ци­је си­сте­ма зе­ле­них по­вр­ши­на већ пред­ви­ђе­но за по­шу­мља­ва­ње.

– У Ми­ри­је­ву по­сто­ји ве­ли­ки про­блем са са­о­бра­ћа­јем и ули­ца­ма, та­ко да би се усва­ја­њем пла­на рас­те­ре­ти­ле ули­це Ма­ти­це срп­ске и Ми­те Ру­жи­ћа, а Ми­ри­је­во три и Ми­ри­је­во че­ти­ри би до­би­ли два но­ва из­ла­за на Бу­ле­вар кра­ља Алек­сан­дра, као и је­дан ди­рек­тан из­лаз на Сред­њи ма­ги­страл­ни пр­стен – ка­же Пе­тро­вић.

Он на­гла­ша­ва да му се чи­ни да ма­ња гру­па ак­ти­ви­ста по­ку­ша­ва да за­у­ста­ви усва­ја­ње пла­на ка­ко би спре­чи­ли ре­ша­ва­ње акут­них про­бле­ма Ми­ри­је­ва. Из­гле­да да им је циљ да се цео про­блем ис­по­ли­ти­зу­је и ре­ал­не му­ке гра­ђа­на ста­ве у функ­ци­ју днев­не по­ли­ти­ке.

– На­да­мо се да ће се ис­по­што­ва­ти и оно што је гра­до­на­чел­ник не­дав­но из­ја­вио да град не мо­же да до­зво­ли да ма­ла гру­па љу­ди за­у­ста­ви раз­вој пре­сто­ни­це ра­ди лич­них по­ли­тич­ких ин­те­ре­са – на­гла­ша­ва он и у име вла­сни­ка пар­це­ла апе­лу­је да им се по­мог­не.