Хрватско ловиште у словеначком резервату

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 26. новембра – Нешто пре него што је председник Словеније Данило Тирк у друштву новог шефа дипломатије Самуела Жбогара кренуо пут Загреба у своју прву званичну посету Хрватској, приморско Цивилно друштво сазива новинарску конференцију и алармира јавност да је „у словеначке Сечовељске солине, које су према државној уредби заштићен национални парк, Хрватска поставила таблу којом обзнањује да је то ‘отворено ловиште’!” Сечовељске солине се налазе у залеђу Јадранског мора, у појасу за који Словенија и Хрватска већ 18 година не успевају да се договоре коме припада, односно где је црта разграничења која раздваја територију две земље.

Иако је поменуто земљиште службена Љубљана прогласила „заштићеним природним резерватом за птице и биљке, где је забрањен сваки лов”, хрватски ловци су у парку поставили таблу са обавештењем да је ту „отворено ловиште”. Да све изгледа званичније, наведен је и број одлуке (18/102, општина Умаг), коју је испословало заједничко хрватско-италијанско ловачко друштво „Трчка” из Умага.

То је нова узурпација у циљу „распродаје словеначке земље”, протестују прваци „Цивилне иницијативе за правичну међу са Хрватском” Јошко Јорас, чији је салаш уз границу (и као такав стални предмет спорења Загреба и Љубљане), и адвокат из Копра Данијел Старман. За додатну панику се побринуо локални часопис („Приморски пулс”) откривањем компромисног договора између две државе према коме би спорна три заселка (Шкоделини, Бужини и Млини) који се налазе јужно од реке Драгоње – остали у Хрватској, исто као и актуелна хрватска контролна тачка код Пловање (уз Јорасову кућу), те насеље Шкриле. Иако би према том решењу Јорасова кућа из Хрватске „склизнула” у Словенију, Цивилна иницијатива није задовољна, па се супротставља компромису, назвавши га неначелним.

Сазнајемо да је идеја о компромисном разграничењу настала пре око месец дана, после посете хрватског дела мешовите (словеначко-хрватске) дипломатске комисије са главним хрватским преговарачима Даворином Рудолфом и Владимиром Иблером на челу. Рудолф и Иблер су са градоначелницом Буја проучили „стање на терену”, али је обавијен велом тајне закључак састанка мешовите комисије која се октобра састала у Умагу, изузев да је најављен договор о „начину уређења међудржавне границе до краја 2008”.

Словенија од почетка године притиска Хрватску да одустане од „територијалних аспирација” и призна границе какве су биле на дан 25. јуна 1991, откада Љубљана рачуна да се СФРЈ распала, али Загреб то одбија.

Старман је натукнуо да је хрватска дипломатија у Бриселу успешнија од домаће, јер је „начуо” да Хрватска маестрално лобира, због чега председавајућа ЕУ „гадно притиска Словенију да заврши причу с Хрватском”. Ради се о француском предлогу да „Хрвати дају неопозиву изјаву да спорни хрватски документи не значе прејудицирање међе”, објаснио је Старман, зато захтева од Тирка и Жбогара да у Загребу „не моле, већ да представе државотворне интересе Словеније и захтевају повлачење хрватских полицајаца за граничну црту на дан 25. јуна 1991. године”.

И Цивилна иницијатива има списак територијалних претензија у корист Словеније, па поред целог Пиранског залива (Хрватска контролише половину залива који зове Савудријска вала) тражи од Загреба вароши које се налазе са „хрватске стране” (Савудрија и Каштели), као и „окупиране делове” уз реку Муру, на северу.

Тирк се јуче у Загребу срео са колегом Стјепаном Месићем и премијером Ивом Санадером. Главна тема разговора је „начин решавања питања међудржавне границе, као и хрватско приближавање ЕУ, где је у последње време управо због проблема међе дошло до застоја”, јавља ТВ Словенија.