Обуздавање или спасавање румунске демократије

Бошко Јакшић

Уставни суд Румуније поништио је прву рунду председничких избора и отказао за данас заказани други круг пошто су објављени тајни подаци који откривају да је Москва стајала иза кампање доскора мало познатог проруског десничара.

Пет тајних извештаја различитих румунских институција и агенција, објављених на захтев одлазећег председника Клауса Јоханеса, показују да је чланица ЕУ и НАТО-а жртва „агресивних хибридних напада” и да нагли раст популарности фаворизованог Калина Ђорђескуа „није био природан”.

Документи наводе на два закључка. Први је да шокантан успон опскурног десничара не може да буде објашњен само незадовољством многих Румуна традиционалним партијама већ да је оркестриран. Други је да је актуелна власт у Букурешту у Русији идентификована као „непријатељска” и да је требало помоћи да падне.

Иако Москва демантује да је подржавала Ђорђескуа, све неодољиво подсећа на изборе у Грузији 26. октобра на којима су међународни посматрачи констатовали бројне нерегуларности и манипулације које су омогућиле победу антизападне, проруске странке Грузијски сан. Власти су после тога на четири године суспендовале приступне преговоре са ЕУ и тиме изазвале талас незапамћеног масовног протеста.

Сличан сценарио испуњен оптужбама о уплитању Русије у изборни процес поновио се у Молдавији 3. новембра, када је проевропска председница Маја Санду за длаку избегла пораз од проруског кандидата.

„Ове године по Европи је забележено 500 сумњивих инцидената, а близу стотину може да се припише руском хибридном ратовању, шпијунажи и операцијама утицаја”, изјавио је недавно шеф чешке дипломатије Јан Липавски.

Ђорђеску је победио у првом кругу 24. новембра 13 противкандидата умногоме захваљујући ослонцу на платформу „Тикток”, која је употребљена за његову и промоцију руског наратива. Службе су идентификовале више од 85.000 сајбер-напада, а „Тикток” је обавестио да је идентификовао мрежу налога повезану са руском агенцијом Спутњик, која је циљала кориснике по Румунији.

Ђорђеску је у другом кругу требало да се суочи са Еленом Ласкони, либералном политичарком проевропских назора.

Сматрајући да им је ускраћена победа на изборима, које је јавност доживљавала као референдум за или против чланства у ЕУ и НАТО-у, обоје кандидата је незадовољно. „Румунска држава је одузела демократију и бацила је под ноге... Корумпирани систем склопио је пакт са ђаволом. У основи је то формализовани државни удар”, изјавио је Ђорђеску.

„Мислим да су уништили све за шта смо тешко радили последњих 35 година”, изјавила је Ласконијева, подразумевајући револуцију 1989, када је оборен режим Николаја Чаушескуа. „Одлука Уставног суда је нелегална, аморална и руши саму суштину демократије”.

Проевропској Румунији је лакнуло што се ослобађа проруског кандидата, али начин на који је то учињено забрињава. Отказивање избора делује као чин политичког опортунизма који иде наруку социјалдемократама и либералима, чији кандидат, премијер Марсел Чолаку, није успео да се пласира у други круг и усамљен је у похвалама Уставног суда, који је 2. децембра потврдио валидност првог круга, а сада одлучио да поништи читав изборни процес, те наложио да се поново преброји 9,4 милиона гласова и влади препустио да одреди нов термин.

Запад ће морати да одговори зашто се ово догађа, док се Румунија суочава са питањем како је демократски систем земље укључене у западне институције могао да произведе Ђорђескуа, који је део новог феномена источне и централне Европе, где популистички, десничарски и националистички лидери показују да су све спремнији да пригрле Русију и њен ауторитарни модел.

Ђорђеску не крије антиевропске ставове са намером да „поткопа Европу, њене вредности и владавину права”. Оптужује актуелну власт да се „поклонила Западу из клечећег положаја”.

Иако обожава Доналда Трампа, противи се његовом захтеву да чланице НАТО-а одвоје минимум два одсто свог БНП-а за одбрану. „Нисам заинтересован. Верујем само у једно – Румунија нема обавезе ни према коме.”

Каже да је Владимир Путин „истински лидер и патриота”. Обећао је укидање помоћи Украјини и Кијеву би забранио извоз жита преко румунске луке Констанца.

Попут свог политичког ментора Виктора Орбана, који слави Миклоша Хортија, мађарског савезника нациста, он као „хероје” велича маршала Јона Антонескуа, фашистичког лидера Румуније, и Корнељу Зелеа Кодреануа, оснивача национал-фашистичке, антикомунистичке и антисемитске Гвоздене гарде – Легије архангела Михајла, одговорне за смрт 350.000 Јевреја.

Као ултранационалиста жели да поврати територије које је Румунија изгубила током Другог светског рата. Посвећени је православни верник, подржава традиционалне вредности и противи се абортусу и геј браковима. Поборник је теорија завера.

Руска пропагандна машинерија ради пуном паром упркос рату у Украјини, али Владимир Путин не би да Румунија напусти ЕУ и НАТО. Москва би радије да Румунија, као и Мађарска и Словачка, уноси хаос и да унутар западних савезништава ојача реметилачку проруску осовину Будимпешта–Братислава.

Успех 62-годишњег Ђорђескуа у првом кругу био је пропраћен продором крајње деснице на парламентарним изборима одржаним 1. децембра. Иако су владајуће социјалдемократе са избора изашле као први уз 22,6 процената гласова, ултранационалисти су освојили више од 30 одсто места у парламенту, у који су ушле још две мање крајње десне странке.

Иако није познато да ли ће Ђорђеску бити дисквалификован после открића да је фаворит Москве – а вероватно хоће – институционална криза и нереди нису искључени. Румунија је суочена са драматичним линијама подела као у временима после Првог светског рата: између парламентарне демократије и аутократије.

Извесно је једино да ће Русија наставити хибридно ратовање када год и где год се за то укаже прилика.